CAPOEIRA BELGRADE - CM PULMÃO

Conexão Brasil-Servia 11.07.2010

2010-07-18T03:10:00.005+02:00

11. – 12.07.’10. nedelja i ponedeljak, put i I dan

Kao prvo, hvala ljudima iz Kluba koji su poranili I dosli da nas isprate na dugoocekivani put. Hvala Zoki, Vlado, Borise, Miki I naravno Djed. :)

Krenuli smo u sjajnom sastavu, ekipa fantastiko, dream-team, liga dji budala… kako god zelite…

Maja Socijala koja to nije zbog ekonomskog statusa, vec zbog posla socijalnog radnika kojim se bavi.

Jovan Stojanovic ili Stojan Jovanovic ili Nindza ili Joshi ko zna kako ce se jos zvati do kraja ovog putovanja, covek koji bi na dupe progovorio jezik mesta u kom smo, pa sve I da smo u Bocvani.

Laza, cool tip sa teritorije Makedonije kome e se ok...

Sime, makedonac takodje, pravi primerak svoje vrste, nenormalne...

Jelena Puricka, neumoljiva Hitlerka, sam pogled joj govori “S’a je bilo, a?”

Nemanja Jelenin decko koji ako ovih dana ne pocne da trenira capoeiru, nece ni u naredna tri zivota.

Maja plavusa, iako ofarbana u tamnije boje, za nas ce uvek biti i ostati nasa plavusa...

Misa, Majin burazer kog neverovatno zanimaju stvari na koje niko ne bi ni obratio paznju. Stvarno sjajno!

Milica, apsolutno neprimetna dok ne doskoci sa zaista zanimljivim i duhovitim doskocicama. Masta je keva...

Paja, pravi FON-ovac, organizovati, organizovati i organizovati i trece nema.

I moja malenkost, Tanja, a drugi neka me ukratko okarakterisu kad oni budu pisali blog. Sto znaci... nikad... Hi! :)

Krenuli smo sabajle, oko 7 sati od BIGZ-a, spakovani u minibus i zapicili ka Budimpesti, odakle smo “hvatali”avion do Pariza, pa drugi do Ria, pa konjem do... I pre nego sto smo izasli iz Srbije, u putu smo proslavili Nindzin rodjendan uz oooo! koliko samo bajadera i drazeja sa lesnikom. Covece, postacemo secerasi pre dolaska bilo gde uopste. I zvanicno – Jovane, Stojane, Nindza... svima vama srecan 25. rodjendan, ovako zvanicno! :)

Po dolasku u Budimpestu sm o imali dobra tri ipo sata do cekiranja i pet ipo sati do leta. S obzirom da je aerodrom (bar ovaj na kom smo bili) toliko veeeliki i da pruza sirok spektar zabave, u ubijanju vremena do leta smo se smorili ko zmajevi nakon celih 10 min. Vreme je ubijao ko je kako umeo; neko je gledao film, neko je kuntao na podu, a neko je jednostavno cavrljao i cavrljao i bla bla bla...

Nakon cekiranja je sledilo jos smora kada je par nas odlucilo da odmeri kolicinu propadanja koje smo radili izmedju dvoja kolica za prtljag. Rezultati nisu za siru javnost, usmeno cemo. :)

Kontrolu smo prosli lagano, izuzev nekog pada sistema itd, i konacno smo se ukrcali u aviJon. Jovan je odmah zabalavio za stjuardesom mnogo tamnog tena, francuskinja. U jednom trenutku ju je pitao da se slika sa njim na njegovom sarmantnom francuskom. Pristala je, ali posle toga nam je trebalo dva dana da je dozovemo i da je zamolimo da nam donese jedan sok. Nije vise smela da pridje Nindzi... U avionu nije bilo ni S od spavanja, naravno da smo bili najglasniji. Mi smo bas ponsni na nas. :)

Po sletanju na Charl de Gal aerodrom u Parizu, imali smo nesto oko dva ipo sata do leta za Rio. Kako smo se priblizavala gejtu (do kog nam je brat-bratu trebalo vreme te pesaka, te pokretom trakom, te stepenicama), mogli smo sve jace i jace da cujemo “Aaaaaaaah... Buuuuuuu.... Jeeeee...” ??? Navijamo za sletanje i uzletanje aviona?! U toku je bila utakmica Spanija – Holandija i tu, na gejtu smo odgledali i kraj tekme. A onda reeeeeeeeeeed za ulazak u avion i napokon smo se smestili u zver od ne znam ni ja koliko tona i metara sa skromnih 436 mesta. Opet smo bili skroz pozadi i opet smo bili najglasniji. Naravno... Pored Nindze je seo decko od oko 25 – 30 godina, pola Brazilac pola Nemac i njih dvojica su odmah poceli konverzaciju koja je trajala. I trajala. I trajala... I do kraja leta, celih 11 sati, smo otpisali Nindzu sa liste eventualnih sagovornika. Maja Socijala je pokusala par puta da ga zamoli da joj doda torbu, na primer: “Jovane, molim te dodaj mi torbu...” “E eu moru na Servia, isso e... bla bla bla...” “Nindza, mooolim te treba mi hitno!” “Aaa, isso e muito legal, eu nao.. bla bla...” “Nindza cujes li me, brate, dizi se vise!” “Eu gosto, tambem... bla bla...” “Kakav si ti kreten...” “Meu pai trabalhou no barco... bla bla...” Tih neverovatnih 11 sati puta u totalnom mraku smo proveli uglavnom spavajuci. Konacno. Jedino sto smo svi utrnuli i pretrnuli i likom podsecali na lenjivca iz crtanog “Ice Age” koji bezuspesno pokusava da se nasadi na kamen i da spava. Ali vredelo je... Inace, nije moglo da mi promakne da je na ovom letu bilo manje stjuardesa nego stjuarta, finih elegantnig crnaca koji te usluzuju i prave se fini. I sve je to lepo, ali na primer, stjuart koji je bio u nasem delu aviona kao da se isuvise trudio da bude ljubazan, pa je u nekoliko navrata pravio takve face, da mi doslo da ga pitam da li ga jadnog nesto boli.

Sleteli smo u Rio u 10:45 po nasem, odnosno u 5:45 po njihovom vremenu. Red za jos samo pecatiranje pasosa po izlasku je bio ooogroooman! I dok su svi kunjali na nogama u redu, opet smo bili najglasniji! I bla bla bla, i ko ko da, i hi hi hi, i ha ha ha i... o boze. Gledali su nas i putnici i rmpajlije iz obezbedjenja i molili se da sto pre isparimo.... Momentalno po izlasku sa aerodroma nas je zapahnuo vazduh sa zilion i pet posto vlaznosti vazduha. Smestili smo se u dvoja kola i krenuli put Recreira, do Pulmaovog stana i naseg apartmana. Vozili smo se nesto jace od sata. Mislim da se vise nikada necemo zaliti na krljanac u GSP-u... Prosli smo pored raznih favela ali nam je svakako najinteresantnija bila Cidade de Deus iz istoimenog filma, gde se i dalje ratuje. Bas kao i na filmu. Videli smo i jos jednu dovitljivost brazilske vlade. Naime, 2014. se odrzava Olimpijada u Riu i, svakako, najveca smetnja za oko turista su “ruzne”favele. Resenje lezi u staklenom, tamnom zidu duz celog autoputa i svakog puta sa kog se favele vide. Tako da ako ih ne vidite, znaci ne postoje. Bravo presidente, bravo! Mislim da se nasa vlada nije toga dosetila za univerzijadu prosle godine, pa su jaaadni morali da se bakcu seleci cela “karton naselja” i trilione roma sa prometnih mesta, i da potrose gomile i gomile para iz budzeta i tako bili uskraceni za egzoticna putovanja sa svojim ljubavnicama i sekretaricama. Siroti...

Cim smo stigli novim kucama, nabrzaka smo se raspakovali, jeli i brze-bolje zapalili na plazu. Vu-hu! Talasi su divljali! Zenski deo ekipe nije znao koji deo kupaceg pre da pridrzi. Totalno smo bili crkli nakon samo 10 min borbe sa talasima. Bilo je fenomenalno! Kazu da nas je vreme nenormalno posluzilo. Tih dana je bilo “hladnjikavih” 25 stepeni bez sunca, ali danas je przilo i kasnije smo saznali da je u centru grada izmereno ludih 38 stepeni C, koje mi na okeanu nismo ni osetili zbog pirkanja vetra, hladjenja okeana i totalne srece. Da potsetim: ovde je zima... Koji dozivljaj!

Bacali smo se na sve strane u okean, okean nas je bacao na sve strane, pokusali smo da se osuncamo 15-ak min i dobijemo bojicu, a sunce nas je spalilo ko brenerom tako da smo totalno bili u duhu slogana Srpske nam reprezentacije “crveno je boja ljubavi”. :) Uostalom, slike govore same...

Po povratku u apartmane, imali smo par sati da se odmorimo i osvestimo gde smo zapravo. Pulmao, Paja i ja smo iskoristili priliku i otisli do vrtoglavo velikog Barra Shopinga da zamenimo evre u reale (info: 1 evro = 2.15 reala) . Usput smo svratili na vocnu salatu i agua de coco. Pre dve godine mi se cinilo kao da je vise nikada necu piti, a Paja je isprva napravio bezizrazajnu facu, pa zamisljenu, pa namrstenu, pa je sirom otvorio oci, kao da se iznenadio, da bi na kraju cele te pantomime razaznavanja ukusa kokosove vode rekao da mu se svidja...

I na kraju celog dana koji nam je trajao 5 sati duze zbog vremenske razlike, doslo je vreme da krenemo na rodu povodom naseg dolaska, cisto eto, da Brazilci pozele dobrodoslicu belom mesu na svojstven nacin, i da simbolicno zapocnemo 20-odnevni dogadjaj “Brazil – Servia uniao”. Roda je bila na umetnickoj akademiji Ilumini. Tu je bila cela Pulmaova ekipa visih pojaseva i profesora: Lobesomem, Dende, Fumaca, Sal, Orelha, Olhao, Priscilla, Marla... i jos mnogo nizih pojaseva. Imali smo malu tremu, ocekivali smo klanje, ali smo svi do jednog (sem mene koja nisam igrala) odigrali extra! Cak nas je i Pulmao pohvalio upotrebivsi rec super! Imate razloga da budete ponosni na nas. ... ... ... Ocekujemo ovacije ispred kompa dok ovo citas, citaoce. :) Nakon mnogo igara, Pulmao je pozvao Srbe da sednu u bateriju zajedno sa njim i da sviramo dok visi pojasevi igraju. Covece! Tu se nije znalo cije noge i ruke lete! One igre, ljudi... Ccc... Da vam pamet stane! Imamo snimljeno, uzivacete dok budete gledali isto koliko i mi. Kad smo pokupili vilice sa poda, Pulmao nas je predstavio svojim ucenicima i ispricao par korisnih stvari. Nakon rode, ljudi su nam prilazili i govorili kako super igramo. To je zaista sjajan osecaj. Ali polako, srescemo se mi jos... :)

Posle rode smo otisli u mnogoobozavani i daleko (cak do Srbije) cuveni Video Bar! Ljudi su konacno mogli da probaju tu cudesnu vocku o kojoj se toliko prica, acai! Iako umalo da nam nisu poispadali zubi od hladne kombinacije acai-ja i banane, svi su bili fascinirani. I posle toga Cezar salata kakve nigde na svetu nema... Ovo je san...

Oko ponoci smo se spakovali i konacno legli da spavamo na necemu sto nismo videli skoro 48 sati. Aaa, krevet...

13.07.’10. utorak, II dan

Jutros smo ustali oko 6 sati i napokon oko pola 8 krenuli na put za Ilha Grande (Veliko ostrvo) gde cemo provesti naredna 3 dana. Do tamo smo se prvo klackali kolima skoro dva ipo sata, a potom brodicem oko sat i 45 min.

A cinilo se tako blizu... I tako smo uzivali na brodicu ljuljuskajuci se na vodi bez talasa. Malo smo kunjali, malo cavrljali, suncali. Ovo je raj...

Vec pri samom priblizavanju obali, izgledalo je kao mesto iz onih filmova sa nekom gotivnom i skoro nepostojecom tropskom lokaciom. Sto se mene tice, ja sam ostala bez reci. Uostalom, videcete i sami.

Hotel u kom smo smesteni je i vise nego interesantan. Fantasticna kombinacija drveta, bambusa i stakla.

Ceo hotel je poluotvoren, tacnije zid na kom su velika staklena vrata se zapravo sastoji samo od tih istih vrata. U sobama su fenomenalni drveni kreveti prepleteni suvim banbusom. Po zidovima i plafonu super zezalice od drveta, skoljki, kamencica koje vise ili su zakacene ili koje stoje na nekoj polici. Dnevni boravak sa ogromnim kao dvosedom i dve fotelje od teskog drveta preko kojih su samo prebaceni duseci i jastuci. Jednom recju – fenomenalno! Odmah po dolasku smo strcali u restoran pored hotela na rucak, koji se veoma interesantno zove “Pe na area” (Stopalo na pesku) i logo im je neki smesni cikica sa velikim nosem i pljugom u ustima i preogromnim stopalom... na pesku, naravno. :) Simpa, skroz. Ljudi, ona hrana... Blaaaaa...

Nismo znali cega pre da se latimo. Tu je bio neizostavni pirinac sa crnim pasuljem (arois e feijao), pa salate koje se samo sarene, pa fenomenalna socna teletina, pa jos socnija piletina, pa sos... Uf!

Kad smo se sabrali od puta i ponovo oduzeli od hrane, krenuli smo u obilazak mesta. Prvo smo svratili na sladoled i uocili smo da nismo videli ni jedan frizider sa gotovim sladoledima, vec je fora da se sami posluzite. Na raspolaganju su vam korneti raznih velicina, plasticne i “kornetaste”cinije i mnogo vrsta sladoleda koji sami odaberete. Nismo razumeli 99 posto toga sto je pisalo na tablicama, ali sve bilo tako sareno i divno i ukusno i natrpali smo sto smo vise mogli, i jos malo preko. Sjajna stvar je sto imate i razne vrste sirupa koje mozete slobodno da uzmete. Kada natrpate sve to, odete na kasu gde vam izmere tezinu sladoleda i tako placate. Super stvar!

Pulmao nam je rekao za jedan lepi vodopad koji vredi videti. Odlucili smo da krenemo u potragu. Iz price je izgledalo tako jednostavno naci ga; u obilasku smo videli sve samo ne vodopad. Krenuli smo prvo puticem uz plazu i, covece... Kao Alise u Zemlji cuda! Ljudi, sve sto kod nas raste u saksijama, ovde raste gde stigne i najmanje 5 puta je vece! Dosli smo do prve table gde je strelica pokazivala da je vodopad levo. Krenuli smo u sumu uz brdo. I isli i isli i isli... I konacno smo culi zuborenje vode posle mnogo hoda, slikanja i pozeraja, i taman se ponadali da je to taj vodopad, kad - prc! Recica koja se valjala preko manjih stena je pravila vodopad isto koliko i u wc solji. Ali, nismo se zalili, igledalo je prelepo u gustoj sumi. I opet smo ispozirali, slikali se i uzivali u totalno divljoj prirodi.

Sledece na sta smo naleteli je fenomenalan prastari akvadukt iz 1893., visok oko 11 metara, sa 28 “mostica”. Extra! Treba da napomenem da smo i tu ispozerisali? :) Nastavili smo dalje i napravili ceo krug i izasli na drugi kraj plaze koja se zove Praia Preta (Crna plaza).

Sam naziv nam i nije toliko znacio dok nismo zagazili u crni pesak koji se stvara truljenjem korenja i biljaka. Nije nista prljavo i grozno, cak je prijatnije i mekse pod nogom nego obican pesak. I tu ispozirasmo... U povratku smo naleteli na roj necega sto uzasno podseca na debele muve zunzare, koje su za divno cudo malko manje nego nase. Prvo su se Jeleni uplele u kosu, i ono je uzasno; kopa ti po kosi do same glave! Jelenu je uhvatila panika dok je jadan Misa pokusavao da je spasi. Ostale devoje su malo bolje prosle, a ja sam sutradan ujutru nasla jednu mrtvu u kosi, koju sam jedva mogla da odlepim sa vlasi. Kao dzinovske vaske sa krilima. Fuj! Kasnije smo otisli na kafu i nismo mogli da verujemo da smo samo u jednom kaficu nasli espreso! Jednostavno – ne sluze...

Inace moram da napomenem da je Joshi (Nindza) danas sav uzrujan vristao kroz hotel kako ima djavolju cesmu u sobi. “Joshi, ne tripuj, smo previse hrane za tebe danas...” Insitirao je da vidimo, cak ju je i snimio. Kako je odvrne, ona se trese, vristi, cici, urla! Kad je bilo ko drugi samo dotakne – nema ni glasa. Spuki...

Uvece smo isli na trening profesora Adriana, Senzalinog profesora, braon zuti pojas, koji radi i zivi ovde, na Ilha Grande-u. Tad je i lagano pocela kisica... Trening je bio u sali koja je uvece najjednostavnije, diskoteka. Brate, mi se nesto zalimo na nasu akademiju kako joj fali ovo, kako joj fali ono. Samo da vidite gde ovi ljudi treniraju... Milsim da cemo izljubiti svaki kvadratni cm nase akademije kad se vratimo. Sitnica koja nas je odusevila je totalno opustena atmosfera. U jednom trenutku na sred treninga je u salu usao lokalni dzukac, prosetao, video sta se desava i izasao. I pritom ga niko nije dirao! Samo su ga najusptilnije zaobisli. A trckaranje decice je totalno normalna stvar. Neverovatno kako ovi ljudi umeju da zive jedni sa drugima i sa svim sto ih okruzuje. Sjajno... Sto se treninga tice, bio je veoma raznovrstan i fizicki ne toliko zahtevan, ali vlaznost vazduha nas je dotukla; zapravo sve osim mene, ja sam samo svirala. Ljudi su se topili i disali na skrge, kao da trenirate u kupatilu posle sestre koja se predhodno tusirala 45 min. I samo da znate, treba da budete ponosni na njih jer u jednom trenutku na treningu u formaciji pola Brazilaca je selo da odmori a nasi ljudi su bili kao masine. Profesor se iskreno odusevio. Nakon treninga je usledila roda sa profesorovim ucenicima, i bilo je sjajno. Svako u svom domenu, ljudi su dali 150 posto sebe! Snimali smo, gledacete i sami cete prosuditi... ;)

Posle svega, vecera. Odvalili smo se od hrane u onom restoranu! Koliko fenomenalne klope, ljudi moji! Mmm... Komirali smo se cim smo ugledali jastuk...

14.07.’10. sreda, III dan

Mmm... Lagani “tropski” dorucak; svedski sto a na njemu sunka sa kackavaljem i istim dimljenim, sirom, lagana pitica za koju niste sigurni da li je slana ili slatka ali je i vise nego ukusna, papaja, marakuja, ananas, sok od pomorandze, kafa... Stvarno sjajan nacin da ti pocne dan. Mmm...

Jutros je trebalo da imamo trening sa profesorom Adrianom na drugoj plazi na Ilha Grande-u, ali nam je kisa totalno pokvarila planove. Pocevsi od sinoc, bas je padala; u naletima, ali je padala bez prestanka. Ali iskreno, nismo bili toliko smoreni zbog toga. Jednostavno nikom nije smetala; zapravo kao da je bila sastavni deo okoline. Dugo smo razmisljali sta bismo mogli da radimo a da ne ostanemo u hotelu. Na kraju svakog kombinovanja, ispalo je nezamislivo dobro – isli smo na voznju kajakom! Iako su ljudi bili u bermudama i duksevima jer je bilo hladnije nego inace, nije smetalo ni ako ste u kupacim gacama, prslukom za spasavanje i veslom u ruci. Mislili smo da ce biti mnogo zezutnije veslati po ovakvom vremenu, jer je na momente (doduse malo duze) pljustalo! Naravno da smo bili jedine dileje koje su se taj dan uopste pojavile na plazi u kupacim, ali to nama nije smetalo. Mi Srbi smo naopak narod... Svako je dobio svoj kajak, sa jednim ili dva mesta i zaputili smo se duz obale u potrazi za nekom drugom plazom. Nazalost, nismo mogli da ponesemo bilo sta cime smo mogli da obelezimo ovaj dogadjaj jer je postojala velika verovatnoca da se prevrnemo, a nasi aparati i kamere ne znaju da plivaju vec samo da rone. I to jednom u zivotu... Veslali smo dosta dugo. I nije tesko! Zavukli smo se na jednu manju plazu izmedju stena i uzivali; skupljali skoljke, plivali (konacno, jer nije bilo ni T od talasa), kapuerisali se na pesku. Nismo se dugo ni zadrzavali jer je plima odjednom pocela da nadolazi. Povratak je bio nesto tezi zbog vetra i struja, ali smo preziveli. Cak i ako je kisa pljustala po nama dok smo se i sami prskali veslom, uzivali smo za sve pare! Ovo je raj. Cak i bez sunca...

Nindza me je zamolio da napomenem nesto “veoma vazno” u blogu, tako da cu vam preneti njegovo upozorenje. Naime, kukao je skoro ceo povratak kako ga bole – bradavice! “Ljudi, nemojte nositi prsluk za spasavanje kad je jako hladno i kad ste mokri, jer se onda najezite, i bradavice vam se stvrdnu, i prsluk za spasavanje vas struze po istim i onda mnooogo boli!” Tako da ako ikada budete imali priliku da nosite prsluk za spasavanje po hladnoci na gole grudi, nemojte. Dobro Nindza? :)

Po povratku sa veslanja ipak je prijala topla kupka i naravno rucak. Je’te gladne godine! Ko da hranu nismo videli u zivotu...

Oko 7 sati uvece je poceo cas na otvorenom, ispod nekog velikog platna na sred staze uz okean. Kisa je i dalje lila kao blesava. Cas nam je drzao profesor Balao , Senzalin takodje, koji je u isto vreme i fenomenalan profesor Jongo-a (zongo). Tu je bio i profesor Adriano i par njegovih ucenika. Cas je trajao ravno 3 sata koje nismo ni osetili! Prvo smo ucili osnovne pokrete zongo-a i pokusali da ih upotrebimo u igri. Saznali smo i raznorazne zanimljive stvari vezano za istoriju i tradiciju zongo-a i Brazila uopste. Ukratko, zongo je igra nalik sambi – igra se u paru, musko-zensko, Brazilci vole da kazu da je to igra zavodjenja; ako ne i starija je od sambe jer prvi oblik zongo-a potice jos iz Afrike. Tradicija je da zene budu obucene u presiroke suknje (kao krinuline), koje smo mogli da vidimo i na danasnjim karnevalima, narocito u Riu, kada ispred skole sambe koja se prezentuje idu muskarac i zena u takvoj suknji. Postoji vise ritmova uz koje se zongo igra. Od instrumenata se koristi samo atabaqui; kao i birimbaosi, postoje tri vrste atabaqui-ja koji se razlikuju po velicini, a samim tim i zvuku koji proizvode: najveci caxambo (kashambu), srednji candongeiro (kandongeru) i najmanji tambo (tambu).

Nakon toga smo igrali maculele, zatim sambu i na kraju capoeira, naravno. Kako je vreme odmicalo bilo je sve vise i vise ljudi koji su gledali, ali i ucestvovali u igrama. Profesor Balao zraci neverovatnom energijom. I ako je bilo nas jedva 20-ak, super smo se proveli i dosta toga naucili. Cak i Pulmao kaze da nije ocekivao tako dobar trening s obzirom na vreme i na mali broj ljudi koji zbog istog nisu mogli da dodju. Jer, interesantno je da na ostrvu ne postoji ni jedno prevozno sredstvo osim bicikla, i to tamo gde je moguce da prodju dva tocka, tako da put pod noge. A ima i dosta onih koji zive na drugom kraju ostrva i jedini nacin da dodju od kuce do posla je da idu pesaka kroz i vise nego gustu sumu, i u za to im u proseku treba oko 2 sata. Pa ti gledaj...

Posle vecere, otisli smo na... pa kao “izasli” smo. :) Bili smo u stvari na istom mestu na kom smo juce imali trening sa profesorom Adrianom! Samo je prostor ovog puta bio transformisan u diskoteku... Recimo da je razlika u odnosu na juce... pa, ta sto je sank radio. :) Nije bilo ljudi, da li zbog loseg vremena ili zbog toga sto nas je ceo ambijent podsecao na diskace u koje smo isli dok smo bili u osnovnoj skoli na rekreativnoj ili ekskurziji. Fazon je “Sa’ce da dodju oni smekeri iz osmog dva! ;)” Superica... Nismo se nesto mnogo zadrzavali, popili 1-2 piva ili kajpirinje (koja ubija u mali mozak koliko je jaka) i vratili se na spavanje, na milost i nemilost komarcima i ko zna cega jos usput...

15.07.’10. cetvrtak, IV dan

Opet kisa... Sa nama su u hotelu bili neki Nemci koji su tu vec dve nedelje i kazu da je bilo extra suncano i lepo vreme, dok mi nismo dosli... U principu i nije neki problem sto pada, samo bi bilo kakva akcija setnje dalje od plaze bila dosta blatnjavija. Nakon dorucka smo iskoristili lose vreme i odgledali snimak sa jucerasnjeg casa, dok nam je Pulmao objasnjavao detalje vezano za pokrete ili pricu profesora Balao-a.

Popodne je proveo kako ko, ali uglavnom u hotelu; neki su bili u setnji po plazi, neki su gleali filmove, neki su kunjali na onim fenomenalnim ljuljaskama koje vise u hotelu...

A posto nismo imali kisobrane ili slicno da bismo se zastitili od kise, domisljati ljudi su se setili kabanice za jednokratnu upotrebu u kojoj izgledas kao spreman za zamrzivac! Providna kesa koja ima rukave i nataknutu kapuljacu, a pritom ti se stajling ne kvari jer se preko kabanice vidi dnevna toaleta za izlet, tako da ostajes shik! Na sve su mislili... ;)

U principu nam je ovako i protekao ostatak dana. Uvece sam otisla na toplu cokoladu i odlicna je ideja staviti komadice cokolade unutra koje mozes da zgutas dok pijes jos vrelu cokoladu ili da je struzes kasicicom sa dna kad se otopi. Mmm... I jedna i druga opcija je ukusna...

Kada malo bolje razmislimo, i bolje je malo odmoriti, jer po povratku u Rio, ocekuju nas treninzi i aktivniji dani. Samo da kisa prestane da pada...

SEMANA DA CULTURA BRASILEIRA 02.11.-08.11.2009

2009-08-05T15:42:00.006+02:00

SERBIA, BELGRADE

SEMANA DA CULTURA BRASILEIRA
2. – 8. novembar 2009. god. – Beograd, Srbija

Prvi put u Srbiji održaće se manifestacija “Nedelja Brazilske Kulture” gde će svi zainteresovani moći da upoznaju kulturu i istoriju ove magične zemlje. Učesnici će imati priliku da kroz radionice Capoeire i Afro- Brazilskih tradicionalnih plesova rade sa veoma cenjenim Mestreima capoeire. Ujedno, za one koji se do sada nisu sreli sa Brazilom, moći će da saznaju nešto više o istoriji, kulturi, tradiciji i običajima, kroz predavanja jednog od osnivača Grupe Senzala, ali i profesora filozofije, Mestre Claudio Danadinho.
Takođe, tokom cele nedelje u poznatom Beogradskom restoranu, ljubitelji hrane i pića imaće priliku da probaju autentičnu Brazilsku hranu, koju će specijalno za ovaj događaj pripremati kuvar iz Brazila. Poslednjeg dana, događaj će biti krunisan ceremonijom dodele pojaseva, a uveče će se organizovati velika “Festa Brasileira”, gde će svi gosti moći da uživaju u Brazilskoj muzici uživo (samba, forro, danca afro).
Takođe će biti organizovane posebne grupe za decu koje će biti prilagođene njihovom uzrastu.

*Radionice:
CAPOEIRA / SAMBA DE RODA / MACULELE / DANCA AFRO / FORRO / FREVO / PUXADA DE REDE

*Mestre-i:
Mestre CLAUDIO DANADINHO (osnivac Grupe Senzala) / Mestre PEIXINHO / Mestre TONY VARGAS / Mestre RAMOS / Mestre FEIJAO / Mestre ZUMBI / Mestre RUI / Mestre MICHEL YORK / Mestre CURUMIM (Capoeira Brasil)

*Contra Mestre-i:
Contra Mestre PULMAO / Contra Mestre CHIQUINHO / Contra Mestre LUIS CLAUDIO / Contra Mestre PELE / Contra Mestre MALZEBIER

*Profesori:
Profa NEGA / Prof LOBISOMEM / Prof URSINHO / Prof PICAPAU / Prof MARMITA / Prof CAPACETE / Profa PIMENTA / Prof DENDE / Prof SAL / Prof FUMACA / Prof PRISCILLA

*Raspored:

Odrasli:
ponedeljak – petak: 18:00h – 22:00h
subota: 12:00h – 16:00h

Deca:
utorak i četvrtak: 18:00h – 19:00h
subota: 11:00h – 12:00h

*Cena:
- za učesnike iz Srbije: plaćanje do 1. oktobra – 60 eura ;
plaćanje posle 1. oktobra – 70 eura.

- za učesnike iz inostranstva: plaćanje do 1. oktobra – 50 eura ;
plaćanje posle 1. oktobra – 60 eura.

- za decu iz Srbije: plaćanje do 1. oktobra – 30 eura ;
plaćanje posle 1. oktobra – 40 eura.

- za decu iz inostranstva: plaćanje do 1. oktobra – 20 eura ;
plaćanje posle 1. oktobra – 30 eura.

- cena jednog dana: 20 eura.

Supervizor: Ministarstvo Kulture Brazila i Ambasada Brazila
Pokrovitelj događaja: Opština Novi Beograd
Medijski sponzor: RTV B92
Sponzori: Air France, Lava bar, Muzej Afričke umetnosti, Sportska akademija Corpore, Art 02, Hostel Mr. Walker, VIP rent-a-car.

Organizacija: Mestre Peixinho, Contra Mestre Pulmão i SC “Capoeira Belgrade”
Centro Cultural SENZALA de Capoeira

Uskoro će biti objavljene detaljnije informacije!

http://www.brazilserbia.com
http://www.capoeirabelgrade.net
______________________________________________

SEMANA DA CULTURA BRASILEIRA
2. – 8. November 2009. – Belgrade, Serbia

The first time in Serbia, we will organize event “Week of Brazilian Culture”, where all interested people will be able to meet culture and history of this magic country. Participants will be able to work with well-known Masters of capoeira at classes of Capoeira and Afro-Brazilian traditional dances. Furthermore, those who still haven’t opportunity to met Brazil, will find something more about history, culture, traditional and customs, through lecture of founder of Group Senzala who is also professor of philosophy, Mestre Caludio Danadinho. Also, during the whole week, in one of most popular restaurant in Belgrade, fans of good food and drinks will be able to taste Brazilian authentic food, which will prepare by chef from Brazil, especially for this event. The last day, event will end with ceremony of “Batizado e troca de corda”, and at evening, will be organize big “Festa Brasileira”, where all guests will enjoy live Brazilian music (samba, forro, danca afro).
Also, will be organized special groups for children which will be adapted to their age.

*Classes:
CAPOEIRA / SAMBA DE RODA / MACULELE / DANCA AFRO / FORRO / FREVO / PUXADA DE REDE

*Mestres:
Mestre CLAUDIO DANADINHO (founder of Grupo Senzala) / Mestre PEIXINHO / Mestre TONY VARGAS / Mestre RAMOS / Mestre FEIJAO / Mestre ZUMBI / Mestre RUI / Mestre MICHEL YORK / Mestre CURUMIM (Capoeira Brasil)

*Contra Mestres:
Contra Mestre PULMAO / Contra Mestre CHIQUINHO / Contra Mestre LUIS CLAUDIO / Contra Mestre PELE / Contra Mestre MALZEBIER

*Professores:
Profa NEGA / Prof LOBISOMEM / Prof URSINHO / Prof PICAPAU / Prof MARMITA / Prof CAPACETE / Profa PIMENTA / Prof DENDE / Prof SAL / Prof FUMACA / Prof PRISCILLA

*Timetable:
Adults:
Monday – Friday: 18:00h – 22:00h
Saturday: 12:00h – 16:00h

Children:
Tuesday and Thursday : 18:00h – 19:00h
Saturday: 11:00h – 12:00h

*Prices:
- participants from Serbia: payment until 1. October – 60 euros ;
payment after 1. October – 70 euros.

- participants from abroad: : payment until 1. October – 50 euros ;
payment after 1. October – 60 euros.

- children from Serbia: payment until 1. October – 30 euros ;
payment after 1. October – 40 euros.

- children from abroad: payment until 1. October – 20 euros ;
payment after 1. October – 30 euros.

- price of one day: 20 euros.

Supervisor: Ministry of Brazilian Culture and Embassy of Brazil
Patron of event: Municipalities New Belgrade
Sponsors: Air France, Lava bar, Museum of African Art, Sports Academy Corpore, Art 02, Hostel Mr. Walker, Rent-a-car VIP.
Organization: Mestre Peixinho, Contra Mestre Pulmão i SC “Capoeira Belgrade”
Centro Cultural SENZALA de Capoeira

More information will be soon!

http://www.brazilserbia.com
http://www.capoeirabelgrade.net
______________________________________________

SEMANA DA CULTURA BRASILEIRA
2.– 8. de novembro 2009. – Belgrado, Sérvia

A primera vez na Sérvia, será realizado evento “Semana da Cultura Brasileira”, onde todos os interessados poderão encontrar a cultura e história desta terra maravilhoca. Os participantes terão a oportunidade de trabalhar com o bem conhecido Mestres de capoeira, atravéz de aulas de capoeira e de Afro- Brasilian tradicionais danças. Além disso, para aqueles que ainda não conhece do Brasil, serão capazes de descobrir mais sobre história, cultura, tradiação e costumes, atravéz da história de um dos fundadores do Grupo Senzala e professor de filosofia, o Mestre Cláudio Danadinho. Tambem, durante toda a semana em um restaurante famoso em Belgrado, todas que gostam boa comida e bebida terão oportunidade de experimentar autentica comida brasileira, que vai preparar cozinhar do Brasil, especificamente para esse evento. Útimo dia do evento séra realizada a ceremonia ¨Batizado e troca de corda¨, e a noite vai ser organizado grande festa Brasileira, onde todos os hóspedes podem desfrutar de música Brasileira ao vivo (samba, forro, dança afro).
Tambem, séra organizada aulas especiais para os criancas, que serão adaptadas à sua idade.

*Aulas:
CAPOEIRA / SAMBA DE RODA / MACULELE / DANCA AFRO / FORRO / FREVO / PUXADA DE REDE

*Mestres:
Mestre CLAUDIO DANADINHO (fundador do Grupo Senzala) / Mestre PEIXINHO / Mestre TONY VARGAS / Mestre RAMOS / Mestre FEIJAO / Mestre ZUMBI / Mestre RUI / Mestre MICHEL YORK / Mestre CURUMIM (Capoeira Brasil)

*Contra Mestres:
Contra Mestre PULMAO / Contra Mestre CHIQUINHO / Contra Mestre LUIS CLAUDIO / Contra Mestre PELE / Contra Mestre MALZEBIER

*Professores:
Profa NEGA / Prof LOBISOMEM / Prof URSINHO / Prof PICAPAU / Prof MARMITA / Prof CAPACETE / Profa PIMENTA / Prof DENDE / Prof SAL / Prof FUMACA / Prof PRISCILLA

*Cronograma:

Adultos:
segunda – sexta: 18:00h – 22:00h
sábado: 12:00h – 16:00h

Crianças:
terça e quinta: 18:00h – 19:00h
sábado: 11:00h – 12:00h

*Preço:
- participantes da Sérvia: pagamento até 1. outobro – 60 euros ;
pagamento após 1. outobro – 70 euros

-participantes a partir do estrangeiro: pagamento até 1. de outobro – 50 euros ;
pagamento após 1. de outobro – 60 euros.

- crianças da Sérvia: pagamento até 1. de outobro – 30 euros ;
pagamento após 1. de outobro – 40 euros.

- crianças a partir do estrangeiro: pagamento até 1. de outobro – 20 euros ;
pagamento após 1. de outobro – 30 euros .

- preço para um dia: 20 eura.

Supervisor: Ministério da Cultura do Brasil e Embaixada do Brasil
Patrocinar o evento: Municípios Novo Belgrado
Mídia patrocinador: RTV B92
Patrocinador: Air France, Lava bar, Museu de Arte Africano, Academia esportiva Corpore, Art 02, Hostel Mr. Walker, VIP rent-a-car.

Organização: Mestre Peixinho, Contra Mestre Pulmão e SC “Capoeira Belgrade”
Centro Cultural SENZALA de Capoeira

Logo serão publicadas mais informações!

http://www.brazilserbia.com
http://www.capoeirabelgrade.net

CORDA AZUL

2008-08-30T23:06:00.007+02:00

* PLAVI * 29.07.08.

– utorak Oko sest sati popodne smo se pokupili i krenuli na nasu plazicu nedaleko od kuce. Ostali su nas tamo vec cekali. Cim smo stigli, locirali smo instrumente ispod palmi tik do peska, na stazicu koja se prostirala o-ho-ho duz „plazice“ od 60-ak km. Postavili smo bateriju i polako poceli sa rodom, opusteno i lagano, djuskali smo capoeiru uzivajuci u sumu talasa iza, koji su ove veceri bili neobicno veliki. Nedugo zatim je pristiglo jos ljudi medju kojima su bili i vama dobro poznati Fumasa, Sao, Dende, Orelja, Agulja (koji je bytheway, Pesinjov) i jos mnogo Plucinih profesora, instruktora, i nize rangiranih ucenika, kao i ucenika Mestre Peixinha, Mestre Zumbija i Contra Mestre Steena. I, naravno, onaj bez koga ovo nije moglo da prodje, Mestre Peixinho.

Ovoga puta je dosao u pratnji svoje lepse polovine, koja je tu negde, pa da bude i jaca. :) I bas kad smo se izigrali ko ljudi, Pulmao je prekinuo rodu i negde iza baterije izvukao konopac plave boje! Da Ivan nema usi, kez bi mu bio oko glave! Pred baterijom u kojoj su bili Mestrei Peixinho i Pantera (mestre capoeira grupe iz Baije, i veoma postovan i cenjen u Brazilu i kao kapuerista i kao perkusionista i kao izvrstan ucitelj afro plesa), g-dja Peixinho i profesori Lobosomem i Jacare, desilo se nesto sto je svima nama bilo od izuzetne vaznosti; prvi put od kad postoji capoeira u Srbiji (a mozda i sire), pojas je dat u Brazilu, medju korenima capoeire, i povrh svega je to bio nas plavi Macaco! :))

Bilo je super, jer dok je Pluca vezivao novi plavi pojas, ostali plavi, ljubicasti, zeleni... su se polako „sunjali“ po rodi. Isprva nismo shvatili u cemu je fora. Onda su odjednom svi skocili na Ivana, oborili ga i, kao, tukli. Nesto malo. A Macaco je ostao samo da visi na svom novom pojasu koji je Pluca cvrsto drzao u rukama. Celu tu pometnju i opstu „tucu“ u rodi je prekinuo Mestre pocevsi da svira junu. Fumasa i Ivan su vec dobro uvezbani odigrali junu koja je sadrzala dosta razlicitih i interesantnih elemenata.

A onda regional! Brza igra u kojoj su Macacu „cestitali“ bandama i tesurama redom profesori, a onda i svi instruktori! I naravno, mi! Jedino sto nam je bilo cudno je cinjenica da Ivan nije pevao ladainju! Pa on uopste nije ni svirao u bateriji! Kasnije smo pitali Plucu i Mestre Panteru, ali i sve profesore redom zbog cega je to tako. Svi do jednog su nam se sazaljivo nasmejali sa odgovorom da je apsolutno logicno da covek koji dobija plavi pojas zna da svira sve ritmove na birimbau i ostalim instrumentima i da u isto vreme peva! Ukoliko se stvori prilika (kao sto to ovde nije) novi plavi ce uzeti birimbao i svirati, ali to nije ni malo obavezno! Kazu da je to u Evropi izmisljeno samo da bi se cela ta ceremonija okitila jos vise za ljude sa strane kojima je capoeira vise atraktivna nego borbena vestina! Aaaaa... E, pa izvin’te. Nismo znali. Mi smo iz iste te Evrope, znate...

Nakon toga smo svi djuture otisli do naseg predivnog VideBara, gde smo narednih sat i po proveli gledajuci film o angola Mestreu Joao Grande-u, koji je cak i Mestre Peixinho gledao sa velikom paznjom. Nakon toga je usledila zabava i mnooogo hrane i onog diiivnog asaia do kasno u noc. Tu smo imali prilike da pitamo sve i svasta koga god smo hteli vezano za capoeiru i Brazil uopste!

SNIMAK MOZETE VIDETI KLIKOM NA OVAJ LINK:
http://www.youtube.com/watch?v=BEFWCyBTixA

Zaista smo naucili dosta o njihovoj kulturi, nacinu zivota, filozofiji, obicajima i o svemu sto poseduje jedan tako star i interesantan narod... Uostalom, na Pulmaovom frizideru stoji jedna magnetna plocica na kojoj pise jedna sjajna stvar: „Ni godinu dana poznanstva sa jednom osobom nije dovoljno da se ona upozna koliko je to potrebno u deset minuta sale sa njom.“ U potpisu Platao... E, to!

Pisanje na blogu o ovom divnom putovanju zavrsicemo sa sledecom informacijom:
U januaru 2009 godine, Contra Mestre PULMAO organizuje put u Brasil za 15 njegovih ucenika iz Beograda. Uskoro vise informacija o ovom putovanju.

GRANDE THANKS TO...

2008-08-30T22:16:00.010+02:00

GRANDE THANKS TO...

- Pulmao – Da li zaista treba da naglasim koliko smo zahvalni ovom coveku?! Nas pet je bez pitanja primio u svoj stan (apartman, kako oni vole da kazu), zbog nas je angazovao zenu koja ce da nam pere, pegla, kuva i ostalo, i bio nam je mesec dana na raspolaganju maximalno koliko mu je to njegovo vreme dozvoljavalo. Zatim je svih mesec predivnih dana odgovarao na sva nasa manje i vise glupa pitanja, objasnjavao nam sve sto nas je zanimalo u vezi sa capoeirom i Brazilom i zivotom uopste, i to sa toliko strpljenja da ne mozete ni da zamislite. Zatim je totalno promenio svoj nacin zivljenja jer da zivis skoro ceo zivot sam, i da ti se odjednom nakaci pet Srba koji su sve samo ne ozbiljni (cast starijim izuzetcima), pa sve ti se okrene naopacke od toga da krenes da uzmes nesto iz frizidera sto znas da imas a ispostavi se da ti je to nesto vec pojedeno, pa do trenutka kad si vec isplanirao da izadjes iz kuce u narednih minut i po a onda shvatis da moras da cekas svoje goste da se spreme, a oni su jos uvek u pidzamama i gacama! Lepo kaze nas narod, „Svakog gosta tri dana dosta!“ Istina ljudi. Zato smo se u jednom slozili: ne postoji nacin adekvatno se zahvaliti ovom mnogo mnogo mnogo dobrom coveku. :)

- Fumasa – Ovo je decko koga bi svaki trener zeleo da ima. Lojalan svom klubu i apsolutno veruje u Pulmaov rad. Zaista se tokom naseg boravka u Brazilu nebrojano puta desavalo da Fumasa bude sa nama do kasno u noc na nekoj zurci ili tako nesto i da ujutru vec u sedam bude kod nas kuci spreman za trening ili sta god mu Pulmao kaze. A pritom ne zivi blizu. Stanuje u zgradi na samoj ivici favele! A u stanu sa jos celom uzom i sirom rodbinom u tri generacije. Inace, kada smo ga prvi put videli na jednom od decijih treninga, odusevili smo se sa kojom lakocom radi sa decom. Kao da je zavrsavao silne skole za to. Iako ima samo 22 i plavi pojas, vec pet godina radi sa decom i sjajan je pedagog. Pored mnogobrojnih decijih capoeira grupa koje treninra zajedno sa Pulmaom, radi i sa decom iz favela sa kojima trenira fudbal! Bas se krajem jula desilo to da je njegova najmladja grupa usla u neki gradski tim ili tako nesto. A on sa njima radi par puta nedeljno od pola sedam ujutru! I pored svega toga je sjajan kapuerista koji je predan svom radu kako na treningu, tako i van njega. Prema nama je bio i vise nego sjajan, i dok je pomagao Ivanu oko sentura, i dok nas je ucio sambi, i dok nam je pomagao oko najtrivijalnijih sekvenci, i dok je samo sedeo sa nama... Njemu i vise nego hvala. :)

- Sao – Jos jedan covek koji je Pluci desna ruka pored Fumase. Sao takodje ima plavi pojas i 22 godine, i pre godinu dana je poceo da radi sa decom i vrlo uspesno ide Fumasinim, a samim tim i Plucinim stopama. Decko koji je malo imucniji u odnosu na ostale Pulmaove ucenike, ali koji je toliko skroman, da deluje da ga je prosto sramota sto ima auto, na primer. Zahvaljujuci njemu, svako jutro smo na stolu imali svez hleb! Nije smesno! Ljudi u Brazilu nemaju naviku da jedu hleb. Osim ako nije neki sendvic u pitanju, naravno. Ali im je svima bilo neshvatljivo zasto toliko kriziramo za hlebom. E pa, on je bio taj zbog koga smo i tamo mogli da nastavimo sa svojim tipicnim srpskim navikama u ishrani. Takodje, zahvalni smo mu do neba jer kad god nam se negde islo, bilo je potrebno samo da ga pozovemo, i on je vrlo brzo vec tu! Gde god smo zeleli da idemo, bez problema nas je vodio i pokazivao i objasnjavao... I pored svega je neke od nas naucio samba ritmu na panderu. Itd, itd...

- Francezinha – Ovo je devojka od oko 30-ak godina koja trenutno ima narandzasto- zuti pojas i trenira oko cetiri godine. Brazilka koja je poslednjih pet godina zivela u Parizu i tamo treninrala capoeiru u nekoj veoma maloj grupi. Dosavsi ovde pre godinu dana, igrom slucaja je nasla Pulmaovu grupu i postala Senzaleros. Radi kao profesorka Francuskog i lesi se od posla. Sem za capoeira treninge, ima vremena i za sambu! I to onu dobru, root sambu. Naucila me je strava koracima i jos boljim cakama. Pokusavala je nesto od toga da pokaze i nasim momcima. Bilo je interesantno! :) Francezinhi veliko hvala jer je bila uz nas kad god je nesto trebalo; i da se po ceo dan cima sa Dedom po centru grada, sastancima i ostalim cudesima, i da nas sve djuture vodi na Corcovado (sto nije ni malo blizu), i da nas vuklja po onim ooogromnim trznim centrima i dzudzi cekajuci da pipnemo svaku stvar u svakom butiku. Samo sto nije zaplakala kad smo kretali. Mnogo hvala, stvarno...

- Marcelo iliti VideoBar – Ooo! VideoBar! Ovom coveku i njegovom lokalu hvala, jer je cuveni mnogoobozavani VideoBar bilo sjajno mesto i nasa laboratorija za experimentisanje svih onih sejkova, sladoleda, mixeva, coctela, sokova... od raznog tropskog voca za koje uglavnom nismo ni culi. Previse dobra hrana, jos bolje osoblje (khm, pitajte nase momke, slobodno) i najbolje mesto u celoj Barri! A Marcelu hvala jer nas je ugostio kao svoju familiju i sto se uvek trudio da se u njegovom VideoBaru, u njegovoj drugoj kuci osecamo kao u svojoj! Sto hiljada partija saha i sto hiljada zivotnih tema za razgovor sa njim. I bilo nam je i vise nego drago jer je on bio jedan od retkih koji se bas iskreno interesovao za sve vezano za Srbiju i Balkan uopste. I bilo je iznenadjujuce sta on sve zna o nasem podneblju! A i da ne govorim koliko smo mu tek zahvalni za ono vece, za onu subotu kad nas je primio u svoje malo carstvo i naucio nas svim onim ritmovima i pokazao nam sve one instrumente za koje mahom nismo znali ni kako se zovu. Tako nesebicno... Hvala.

- Marcinha – Nasa mama. Ona je bila zaduzena za sve nase prljave capoeira majce i pantalone, kao i prazne stomake. Zena od 42 godine koja izgleda bolje nego masa 20-ogodisnjakinja kod nas i koja je po ceo dan bila u stanju da skakuce po kuci pevajuci neke brazilske narodnjake (koji zvuce zilijon zilijona puta bolje i kulturnije od nasih) i igrajuci malo sambu, malo forro. Hrana koju je kuvala je bila veoma slicna nasoj, tako smo se davili u njenom pasulju, pirincu, kobajama, strogonofiju, pireu, pitama i palacinkama, a da ne spominjem sveze cedjene sokove kojih je svaki dan bilo u frizideru, minimum po dva i svaki put od razlicitog voca. A verujte, treba mnogo vremena da se svo ono cudnovato voce oljusti, ispasira, iscedi... Verujte da ni u jednom trenutku nismo dolazili u situacije da, na primer, popodne imamo trening, a jedine bele pantalone su nam prljave od treninga juce. Maltene pred svaki trening je cela nasa oprema bila brizljivo oprana i popeglana. Jendostavno se brinula o svemu! I ispracala i docekivala i... Mislim da ce nam njen osmeh svima mnogo nedostajati. Do nekog sledeceg vidjenja, puno hvala... :)

I naravno treba da pomenemo jos cetiri osobe koje su uvek bile tu ako je trebala neka pomoc:

LOBISOMEM, DENDE, ORELHA, AGULHA i TIAGO

2008-08-29T02:21:00.007+02:00

* ZANIMLJIVOSTI... koje sam zaboravila da napisem... :)

Naravno da je bilo situacija i stvarcica koje su bile mnogo interesante i zanimljive, ali u zaru pisanja ovog bloga se jednostavno desavalo da se te sitnice ispuste iz konteksta. Zato sam ih skupila i stavila sve na jedno mesto, tako da izvolite zavirite u smetliste tricavih ali i interesantnih stvari...

- Zanimljiva stvar koju smo primetili jos prve noci je bio detalj na koji se slabo obraca paznja, ali je veoma zanimljivo. Na nebu je visio polumesec, ali malo nam je svima bilo cudno kako. Polumesec kod nas je poput punog meseca koji je isecen na pola po vertikali. E, polumesec u Brazilu je zapravo bila polovina koja je lezala, odnosno, mesec je bio „isecen“ po horizontali! Interesantno!

- Na pocetku naseg boravka u Riu nam je bilo izuzetno cudno sto se ljudi uvek naprave zacudjujuce face kad se sretnemo sa njima i kazemo im ’Cao!’, ali nam niko nista nije konkretnije objasnjavao. Par dana nakon dolaska sam otisla u VideoBar i Marselu rekla ’Cao!’. Pogledao me je i pitao „Ides negde?“ Ovaj, ne, tek sam bila dosla. Na kraju smo saznali da se kod njih ’cao’ koristi samo kad odlazite negde, na rastanku. Svako ’cao’ po dolasku je njih zbunjivalo. To je isto kao kad bi vam neko dosao u goste i rekao „Dovidjenja!“ Bilo nam je smesno, ali smo saznali da u celom svetu ’cao’ pri dolasku ili susretanju sa nekim koristimo samo mi i Italijani. Cisto da znate...

- Na putu do Kopakabane ili Ipaneme ili upste centra grada, zbog gomile brda i manjih planina koje Rio poseduje, prolazili smo kroz dosta tunela. Jedan poveci i nama veoma interesantan je bio tunel na dva sprata! Niko od nas jos nije imao priliku da se susretne sa tim, tako da ako neko od vas jeste, sigurno nas smatrate glupima. :) No, taj tunel je u stvari imao tri trake koje su prolazile kroz njega u pravcu centra grada, su ostale tri trake u kontra smeru bile iznad! Ekonomicno, nema sta.

- Jos jedna mala tajna okeana koju smo saznali od mestana i sami se uverili u to je ta da kada okean „pravi“ talase, pravi ih u serijama! Naime, obalu uzastopno zapljuskuje sedam talasa, od kojih je sedmi najveci, pa onda ide zatisje! I onda opet, sedam talasa, pa nista... Vau!

- S obzirom da je Brazil zemlja svih nacija ovoga sveta, jasno je i to da su se tu nastanile i razlicite vere. Nismo imali prilike da vidimo nesto puno crkava ili hramova, a i ono sto smo videli od toga je datiralo od pre zilion godina. Ali smo zinuli na nesto... Pa, ne znam kako da vam objasnim... Na primer, u jednom delu Barre smo ugledali staru dugacku zgradu na kojoj je bio samo malter u cijem su prizemlju bile otvorene garaze koje su predstavljale vulkanizersku radionicu, a iznad nje su se nalazili prozori obojeni u razlicite boje (cak ne ni vitrazi) i iznad njih je na malteru trapavo bilo napisano „Crkva svetog...“ ?! Iza tih boja na staklima je bilo sve sto jedna crkva poseduje i tu su ljudi dolazili i molili se itd. Kao dokaz da nam se nije prividjalo, par dana kasnije smo na slicnom mestu videli nesto tako malo da covek lako moze da pomisli da je to necija prastara garaza, i to da na njenom zidu sa spoljasnje strane nije pisalo „Crkva Svetog tog-i-tog“! ?! Ostalo nam je nejasno...

- Jasno je bilo da je tokom celog naseg boravka u Riu Pulmao ocajnicki zeleo da nauci sto vise srpskih reci! I dali smo sve od sebe, ali nije stvar samo u tome. Koristio ih je u svakoj situaciji, u toku normalnog razgovora sa svojim prijateljima ili ucenicima, tako da smo i od njih s vremena na vreme mogli da cujemo „Ajde!“ ili „Polako!“. Ali jednom prilikom smo prisustvovali totalnom zbunu njegovih ucenika. Mozda se secate rodjendanske rode kod Plucinog ucenika Dendea. Posto je Pulmao tamo bio glavna faca bio je predstavljan na pocetku rode i bla, bla, bla. Na kraju svega Dende je odrzao govor zahvalivsi se svima sto su bili i ovo-ono, i u jednom trenutku pitao Pulmaoa „Contra Mestre, voce quere fala uma coisa mais no fim?“ (Kontra Mestre, imate li da kazete jos nesto za kraj?), na sta je Pluca mrtav ’ladan kratko odgovorio „Nista!“. U sali je zavladao tajac. Svi su buljili u kontra majstora cekajuci objasnjenje, ali uzalud. Ovaj je nepomicno sedeo sa apsolutnom nezainteresovanoscu za situaciju. Umrli smo od smeha!

- Ono sto, recimo, nismo znali o Brazilu i sto smo saznali tek po dolasku je da se u celoj zemlji koristi struja od 110V. To nam i nije delovalo toliko bitno sve do momenta kad je doslo prvo punjenje baterija od fotoaparata ili telefona. Trebale su im godine da se napune! Ali vrhunac svega je bilo susenje kose sa Jeleninim fenom koji je, jadnicak, navikao na jacu struju, tako da je nase susenje trajalo satima, a fen je proizvodio jak vazdusni udar isto koliko bi to mogao i listic papira! A kad smo vec kod struje, primetili smo i da je ne koriste toliko u domacinstvima, kao i da je stede gde god je to moguce. Na primer, svi sporeti su na plin. Isto tako vodu za domacinstva greju na plin. Nije da je greju u serpi na plinu, vec imaju super sistem sa protocnom vodom koja kada dospe u kucu mora da prodje kroz jedan bojlercic koji tu vodu u momentu greje plinom i salje je dalje! Na nase pitanje „ A sto?“ objasnili su nam da je Brazil toliko veliki da postoji mnooogo potrosaca (logicno), i da bi cesce dolazilo do kurslusa ako bi svi koristili struju i tamo gde ne mora. Interesantno je bilo i to sto u hodnicima zgrada nemaju prekidace koje moras da napipavas u mraku da bi upalio svetlo (gde mi se desavalo da greskom nekome i pozvonim), vec imaju na par metara postavljene senzore koji automatski ukljucuju svetlo cim neko prodje, i momentarlno ga iskljucuju cim taj neko nestane is dosega tog senzora! Bilo je kao u filmovima; ides hodnikom, a ono se pali jedna po jedna sijalica ispred tebe i isto tako gasi jedna po jedna iza tebe.

I jos nesto! Nema, bre, to samo u Srba da se krade struja! Svaka treca bandera je licila na drvo sa crnom krosnjom jer je na vrhu imala ceo splet igara kablova koji se otpetljavaju dalje do ove i one i one tamo kuce. Drmnula bi te struja kad bi se samo naslonio na banderu...

2008-08-29T01:23:00.016+02:00

2.07.08. – subota

Danas je malo oblacnije nego ovih dana, ali ta cinjenica nas nije sprecila da odemo na plazu. S obzirom da je ovo Dedin i moj poslednji dan boravka ovde, odlucili smo da se malo provozamo biciklama po kraju i malo ga bolje upoznamo... Sto je, slozicete se, u potputnosti kretenski ciniti poslednji dan, ali ko zna, mozda za neki sledeci put. Mada realno, i nismo imali kada svih ovih dana... Nakon toga smo se dobro naspavali na plazi dok smo cekali ostatak ekipe da dodje. Iako je sunce bezuspesno pokusavalo da se probije kroz oblake ovog popodneva, plaza je bila puna. Kasnije smo saznali da su ovo poslednji dani praznika i raspusta i da od sledeceg ponedeljka pocinje ludnica u skolama i firmama. Na pesku iznad nas su cetiri momka (treba li, devojke, da spomenem da su kao iz snova izvajani?) igrali footwolley. Za one koji su malo manje upuceni, ovo je na neki nacin fudbal na odbojkastkom terenu gde vaze pravila odbojke, ali se umesto ruku koriste noge, grudi i glava. Otkinuli smo na preciznost i vratolomije ovih momaka koji su sa takvom lakocom prebacivali loptu preko mreze, da je izgledalo kao da to moze i moja baba. Naravno da su neki od nas to pokusali kasnije i shvatili da je daleko od jednostavnog. I onda ova cetvorica nakon pola sata igre znojavi i oblozeni peskom odu na dva minuta i bucnu se u vodu (gde su licili na sumece tablete, ksss...), pa onda opet, kao Igre bez granica.

Nakon malo odmora kod kuce, Francezinja, Paja, Deda i ja smo se sa Pulmaom uputili u jednu fancy piceriju u nekom ogromnom trznom centru na rodjendan decku koji je nesto malo treninrao kod Pluce i cija sestra jos uvek treninra. Na samom ulazu u piceriju mi je bilo jasno zasto je Pluca potrosio mnogo para na jednu obicnu majcu koju je poklonio slavljeniku; na njihovim celima je pisalo „burzuji“, dole u zagradi „ortodoksni“! Iako je bilo malo ljudi, bilo je prijatno. Neki od nas su se bacili na pizze koje su samo kruzile oko stola. Naravno da su tu bile i one dobro poznate sa raznoraznim kackavaljima i sirevima, mesom i povrcem, pa i one sa cokoladom i sladoledom i tako redom. A nakon svega- torta! Aaa, cela cokoladna, braon, mmm... Sto je interesantno, nisu neki maheri sto se pravljenja torti tice. Sada mi je jasno zasto je Pluca onako blenuo u frizider kad je bio za Bozic i kad nije mogao da odoli raznoraznim kolacima. Mljac...

Naravno da nas ni ovog puta nije zaobisla oluja pitanja tipa odakle smo, a gde je to, sta tamo ima itd. Uostalom vec ste citali ranije. Ali je bilo i novina: „Jel vi imate Bozic?“ ??? A, bre!! „Jel vi imate Bozic?!“ Sta da mu kazem?! A sta vam je, gospodine, to? Mi za to nikad nismo ni culi. Pa, mi smo iz plemena Srbija. To vam je isto ono pleme iz kojeg je i Shaka Zulu. ??? Ma, daj, keve ti! Ljubazno sam odgovorila da imamo, na sta je gospodin mudro zakljucio „Pa lepo. Imamo i mi.“ Sledece sto ocekujem je pitanje „Imate li i vi dva oka i jedan nos?“... Nista me ne bi cudilo. Zapitam se da li i mi postavljamo glupa pitanja ljudima koji dolaze iz drugih zemalja. Ipak mislim da ne toliko... Ali, vec smo se navikli na to... :)

Punih stomaka od onih cuvenih pizza (koje ce biti jos jedna u gomili stvari koja ce nam nedostajati po povratku u Bg), nasli smo se sa Jecom i Macacom i otisli u divni dom vlasnika mnogoobozavanog VideoBara.

Otisli smo u deo Barre koji je izolovan ogradom, koji ima cuvare na ulazu i koji je stvarno dosta velik. Pritom sve kuce koje se tu nalaze su ogradjene visokim betonskim zidovima i ostavlja dovoljno prostora da razmisljate kako izgleda imanje sa druge strane. Stali smo ispred jednog takvog zida gde nas je cekao Marselo, nasmejan kao i uvek. Iskreno, bilo mi je malo cudno da vidim Marsela bez VideoBara. :)

Usli smo u dvoriste koje je imalo bazen, savrseno osisanu travu i kamene ploce koje su cinile stazicu do ulaza u kucu. Oko nogu nam je trckala mlada zenka boksera. A kad smo usli u kucu... uuu... uuu... Ma, kakva ona burzujka sa onim kucerinama koje su krs u odnosu na ovo! OVO je kuca!!!

Visoki, ogroman plafon sa galerijom odakle se ide u jos sto hiljada prostorija! Dnevni boravak koji je opremljen sa velikom niskom garniturom za sedenje koja je vise podsecala na dzinovske udobne duseke, onda velikim plazma TVom i ogromnim zvucnicima pored, polukoncertnim klavirom koji je u tolikom prostoru izgledao tako mali, pa onda par kojekakvih atabakija, timpana i ostalo, zatim velikim stolom na kom su se ispod stakla sarenile fotografije iz svih zivotnih doba Marselove porodice, a ispod stepenista se nalazio mali bar koji je bio komplet opremljen picima i pravim sankom sa pravim barskim stolicama gde nas je domacin ponudio njihovim najpoznatijim pivom Skol i Dzoni Vokerom, a najbolji detalj u svemu je bio stari siroki americki frizider koji je jos uvek radio! Ali, jedan od Marselovih najomiljenijih stvari ovde su bile police na kojima je dzudzala gomila i gomila ploca. Savrseno ocuvane! Tu je bilo svega i svacega; original sambe, pagodjija, foroa iz Brazila, ali i dzeza, bluza i roka, sto Amerckog sto Evropskog, i to sve iz ’80., pa sve do poslednje izdate ploce u Brazilu! Sve!

Tu je bio i jedan mnogo stari ormar na kom su bile drvene figurice sarenih macaka, a u ormaru gomila starih VHS kaseta, dve prastare kamere i jedan mnogo stari fotoaparat koji je davno iskljocao svoje. Na zidovima su na portugalskom bile ispisane reci velikih mislilaca. Bilo je interesantno desifrovati imena velikih filozofa, jer je Platon zapravo „Platao“ i Frojd je „Frojde“. Simpaticno! Nakon sto smo pipnuli svaku stvar u toj prostoriji i izdrndali svaki instrument na koji smo nabasli, krenuli smo do Marselove oaze (kako on to voli da kaze), uz stepenice koje su vodile gore do galerije i gde se nalazilo cose sa kompletnom kompjuterskom opremom i o, mnooogo diskova. Prosli smo kroz mali hodnik i usli u gluvu sobu, pravi mali profi studio u kom su se nalazili svi perkusionisticki instrumenti ovoga sveta!

Tu je bio komplet od tri timpana (koji ponaosob imaju svoja imena, ali...), komplet bubnjeva, par komada panderosa, od minijaturnih do dzinovskih kasisia, raznoraznih zvecki i zveckica, dva triangla, pa ona „baudji“ kanta sa onim maticama za specifican samba zvuk, zilion kojekakvih zvecki sa mini cinelama koje se drmusaju uz karnevalsku sambu i koje su mnogo, bre, bucne! Tu su bile i nama totalno nepoznate drvene kutije, sto pravougane sto okrugle, koje su takodje predstavljale instrumente. Jedna takva kutija je bila napravljena od sper ploce, pravougaonog je oblika i nema jednu vecu stranicu, dok je unutra instrument bio podeljen pregradnom plocom na nejednake delove, i sve ovo nosi naziv Spanska kutija! Svira se tako sto se stavi izmedju nogu, otvorena strana se okrenen na dole i prstima se udara po ravnoj ploci stvarajuci se dva razlicita zvuka (nesto slicno agogo-u). Jedna takva slicna naprava je takodje bila drvena kutija sa jednom otvorenom stranom, samo sto je bila mnogo veca i kao dodatak je u sebi imala strunu prikacenu sa unutrasnje strane i koja je stvarala neobican zvuk, a svirala se tako sto lepo sednes na kutiju i lupkas je po jednoj stranici i struna u njoj vibrira i – eto! Novi ton! Imenovana je kao Ciganska kutija! Bio nam je interesantan i zvuk koji je stvarao instrument koji je zapravo licio na balon u kom se kod nas cuva rakija, samo od drveta, i koji je osim otvorenog grlica imao jos jednu rupu u sredini. Sinhronizovanim udarcima ruke preko obe rupe se stvarao onaj super zvuk iz crtaca blup! kad recimo kamen upadne u vodu ili nesto slicno.

U drugom delu studija koji je od prvog bio odvojen staklom se nalazila prava profi mikseta i sva aparatura koja je potrebna za snimanje muzike. Profi snimanje! Marselo nam je rekao da razni bendovi iz Rija dolaze kod njega da snimaju svoj CD/MC! :)

Na nas nagovor, nesto kasnije, Marselo je imao mali nastup. Poneli smo kameru i zamolili ga da odsvira bar po malo svaki instrument i da nam objasni sta i kako. Imao je stvarno mnogo strpljenja. Prvo je imao sesn na timpanima i... aaaa... To tako dobro zvuci! Covek je uzivao dok je svirao, a mi smo imali problem da vidimo gde su mu ruke uopste! Proizvodio je sto tonova u sekundi a izgledalo je kao je jednom udario u kozu timpana! Potom nam je pokazivao i ucio nas raznim ritmovima, Africkim i Brazilskim. Zatim je uzeo pandero i otkinuo ga! Prsti su mu samo leteli po instrumentu a zvucao je kao da sam pandero peva! Pa onda, triangl, instrument za koji smo do tada mislili da i nije bog zna sta interesantan. Covek je na njemu svirao. Pa onda malo bubnjevi. Joj! A zatim je uzeo kasisije i odzveckao ritam od kog su nam vilice klaparale u krilu. Pa, zveckice. Ck, ck, ck, a mi ne trepcemo! Ali nam je definitivno najinteresantniji instrument bio kuiku! To je onaj divni instrument koji se koristi u svim tradicionalnim Brazilskim pesmama! Cinilo se veoma lako kad je Marselo poceo da objasnjava: “Uzmete pokvasite krpicu, prevlacite je preko ovog stapica, a ovu kozu koja je zategnuta na ovaj ram i na koju je privezan ovaj stapic, samo pritiskate kaziprstom i- ta-na! Sjajan, divan zvuk!“ A-ha. Probali smo, ali ni traga ni glasa od tog divnog tona. U svacijim rukama je taj jadni kuiku ispustao glas ko magarac. Stvarno!

I tako u krug! Ne znamo ni mi sami na cemu sve nije svirao! Bilo nas je sramota da uzmemo bilo sta i da udarimo i jedanput po bilo cemu. Ma, bilo nas je sramota sto smo uzeli bilo koji instrument u ruke!

Nazalost, doslo je vreme da se ide, jer se polako blizila ponoc, a Marselo se posle ponoci pretvara u ruznu zabu! Salim se. U dvanaest se zatvara VideoBar, a on je morao biti tamo. Dok smo se polako spremali da krenemo, u jednom coskicu smo spazili malu, malesnu maketu sa kompletom bubnjeva i jos po kojim udarackim instrumenticem. Bas slatko. Prolazeci pored toga, Marselo je uzeo panderic sa te makete i poceo da ga svira sa dva prsta! Da, sviraaa!!! Bledo smo se pogledali, Deda je nehotice usnimio koji sekund toga i bez reci smo izasli napolje. Pa, brate minli, bubu da ti damo, i na njoj bi svirao! Kakav covek...

Po poslednji put u toku ovog boravka ovde, smo smazali divnu Cezar salatu sa piletinom i u dahu isrkali onaj asai. O, da. To je to sto ce mi bas, bas, bas nedostajati u Bg-u. Slikali smo se, pozdravili sa onim divnim, predivnim konobaricama cije smo siroke crnacke osmehe vidjali svakog jutra na kafi i asaiju, svakog popodneva na asaiju i svako vece na Cezar salati i asaiju. Ah... taj VideoBar.

Sve u svemu... Divno iskustvo koje ti ne dozvoljava da zaboravis i jedan jedini sekund u ogromnom prelepom Riu, i gde, cak da vise i nikad ne odes, je dovoljno i ovoliko da bi dalje kroz zivot isao kao mnogo bogatiji covek. Ako nista, bogatiji bar za saznanje da na planeti postoji mesto koje neodoljivo mirise na morsku so, zavodnicki zvuci na sambu i ima ukus tropskog voca, a ti si sve to mirisao, slusao, probao... ;)

2008-08-17T21:06:00.006+02:00

1.07.08. – petak

Danas smo svi poranili jer smo imali mnogo stvari planirano za ovaj petak. Pulmao i Deda su isli na sastanak u centar grada, ja sam planirala da idem u kupovinu poklona za rodbine i prijatelje, a ovo je bila poslednja prilika jer odlazimo prekosutra; a Paja, Makako i Jeca su isli na planinu u sred Ria, Pedra da Gavia, sa Plucinim ucenikom Tijagom.

Pluca, Deda i ja smo prvi izasli iz kuce i uputili se u guzvanjac i krkljanac koji nas je cekao u samom centru. Dok su njih dvojica bili na sastanku u sred nekog trznog ogromnog trznog centra, ja sam iskoristila priliku da doruckujem u jednom od mnogobrojnih fast food-ova i bolje osmotrim svet oko sebe. Pa i nisu im zene bas tolike lepotice koliko se prica. Kasnije su se svi sa mnom slozili da su nase devojke mnogo lepse. Zivela Srbija! Ali moram priznati da vode racuna o sebi mnogo vise nego mi. Zaista su sve negovane. Svidelo mi se to sto i muskarci dosta vode racuna o svom izgledu i deluju tako muzevno.

Posle njihovog sastancenja i mog buljenja u ljude oko sebe, otisli smo na brazilski buvljak, ljudi! Ono je kao buvlja pijaca u sred Marinkove bare. Brdo tezgi i prolaz izmedju njih sirok ceo metar. Bilo je interesantno gledati Dedu i mene kako se muvamo kroz sav taj narod i buljimo u gomilu jeftine ali i fine robe, i Pulmaa koji sa naocarima za sunce, fensi kosuljici i cipelicama namrsten i skrstenih ruku ide iza nas kao telohranitelj. Prodavci koji su nam na celu procitali “stranci” su nas obasipali robom galameci nam nesto u face, a onda bi se kao na dugme iskljucili kada bi videli Plucu i na njegov mig nam spustali cene. Prica se ali je i istina da se ljudi manje-vise plase crnih ljudi koji su ocigledno imucniji. Misle da su ili neki poznati glumci, fudbaleri ili slicno, ili da su kriminalci. Ali ne zele da imaju posla ni sa jednim od navedenih. Jednostavno, sa takvima nema price. To je nasem dzepu definitivno islo u korist. :)

U medjuvremenu se trojka srpskih planinara- kapuerista provodila na visinama. O tome je drug Paja detaljnije pisao:

“Dobrodošli u džunglu!

Petak je nikad bolji dan da se izgubite u džungli, jel da? E pa, mi smo za to imali prilike u nacionalnom parku „Tijuca“. To je otprilike košutnjak, samo 200 puta veći, i to bukvalno, sa sve potocima, stenama i tropskim rastinjem. To je najveća urbana šuma na svetu. I ako ste imali priliku da vidite kompleks planina koje izgledaju kao džin koji spava, e pa mi smo se peli na njegove ruke. Tačnije na liticu visoku 1250m. Osim tog jednog uspona, imali smo i dva neuspela pokušaja da mu se popnemo na glavu, na nos ali shodno tome da nismo planinari litice su bile nesavladive. I oba ta puta smo prolazili kroz džunglu gde uglavnom postoji stazica široka svega jedna i po Jeca ali pošto je nestablino tlo jer ga čine suvo lišće i rastresita zemlja, stzica se odranjala više puta.

Macaco je rekao da ne bi mogli da se vratimo da sam ja još jednom prošao tuda, a ja sam se pravio da ta opaska nema veze sa mojoj kilažom. I izvukosmo se nekako! I kada smo shvatili da nema šanse da sa ove strane popnemo liticu, rešili smo da se popnemo na susednu koja predstavlja ruke džina u tom ogomnom vencu.

Sam uspon nije bio preterano težak, ali smo se ipak preznojili. Ali kada stignete na vrh sve vam je nekako potaman. Vrh je otprilike jedna ravna kamena ploča do koje ne dopire nijedan zvuk iz grada, samo poneki cvrkut iz šume. Ivica je strma kao da je neko odsekao žiletom i ja se nisam usudio da joj priđem. I pošto smo ceo dan bauljali po šumi, a od potebština smo imali samo vodu, umor nas je naterao da odspavamo dobrih sat vremena na suncu iznad grada.

Pogled je nemoguće prepričati, a sve je suviše sitno da bi fotografije imalo pomogle. Još pride smog i oblaci smanjuju vidljivost. U jednom trenutku su počeli da dolaze oblaci sa mora. Polaku su se uzdizali i formirali tepih koji je bio nekih 700m ispod nas. Izgledalo je kao da je neko prostro veliki pamučni jorgan, a na krajevima te mase oblaka moglo se videti kako jezičci zalaze u šumu, mešaju se sa drvećem i prodiru kroz kotlinu u srce nacionalnog parka. Na oblacima se oslikavala senka planine na kojoj smo bili kilometrima prema severu. Nizbrdo, nazad u civilizaciju, krenuli smo taman pred zalazak sunca. U podnožju smo bili oko pet i nešto kada je sunce već zašlo i mrak je počeo da nas hvata. Imali smo problema sa povratkom jer smo bili u rupi između planina, taksi koji smo pozvali nije došao, telefoni nisu imali signala, a pošto je kraj opasan niko ne zeli da stane. Nekako smo se ukrcali na autobus, i klackali se sat vremena do Barra-e sabirajući utiske sa planinarenja. Vaš drug Paja“

Sabirali smo utiske u cuvenom i najboljem i nenadmasnom Video Baru. Naravno, sah i asai, kombinacija koja ce nam definitivno nedostajati po povratku kuci...

2008-08-17T20:57:00.007+02:00

31.07.08. – cetvrtak

Danas je za neke dan “Fasa nada” dok je za neke od nas dan koji obecava sve i svasta. Polako. :)

Za divno cudo ostali smo u kuci do popodneva i tako nam je bilo tesko da se mrdnemo, cak i odemo na plazu i svoje blejanje i razvlacenje nastavimo tamo. (Sad sam se setila jednog natpisa negde u nekoj radionici “Ako nemate sta da radite, ne radite to ovde.” E, to smo mi u prvom delu dana radili). Kasnije popodne smo se podelili, te su Makako i Jelena otisli do centra grada koji, ruku na srce, tokom radnih dana izgleda kao Njujork; gomila visokih zgrada i reke i reke ljudi koji se slivaju niz pesacke prelaze i trotoare. Paja je otisao do trznog centra tu u kraju da se nadje sa svojom devocicom. Mislim, jednom od njih valjda. Samo se vi smejte, mi smo prestali posle trece. :) Puni snage poput sazvakanih zvaka Pulmao, Deda i ja smo otisli na plazu da... pa, ne radimo nista.

Ja sam dremuckala na pesku, dok su dva vrsnjaka od 35 banki igrala tenis sa nekim drvenim reketicima, a posle se, zreli mozgici, setili da mi iskopaju bazencic u pesku. Vau... E u tom bazencicu me je jedan malo veci talas najeo peskom! Cak je taj momenat slucajno i ovekovecen. Strasno! Tri klinca koja su bila blizu mene i koji su pokusavali sebi da iskopaju jedan takav bazencic, su se valjala od smeha do suza. Stvarno me je bilo blam. Seljanka... Kasnije smo na plazi klopali neku mnogo dobro spremljenu ribu sa puno, ooo puuuno pomfrita. Posle toga smo samo mogli da se izvrnemo na peskire.

U medjuvremenu se Paja nasao sa devojcicom u kraju i... Drugovi, cestitajmo, 1:0 u gostima, jeee!!! :)

To vece smo imali trening sa Plucom u Iluminiju. Nazalost, Ivan i Jeca su se zaglavili u gradu sa kretenskim prevozom i jos kretenskijim autobusom i putovali su do kuce umesto sat vremena, dva i po sata. Poludeli su! Deda nam se, ko za baksuz, ovih dana razboleo, pa je odlucio da ostane kod kuce i leci se. Mislim da ga je uhvatila bolest “uskoro idem kuci a necu”. Tako da smo u celoj toj matematici ostali samo Paja i ja kao jedini prisutni i sposobni za trening. Prvo smo napolju na nekoj mnogo klizavoj podlozi ispred Iluminija trenirali sa Fumasom, Moemom (onom burzujkom) i njenim sinovima. Drugi sat treninga smo nastavili u lepoj salici sa ogledalima i imali tako iscrpljujuc i taaako dobar trening. Pulmao nas je terao da radimo stvari za koje ni mi nismo znali da umemo. Izvlacio nam je energiju iz potiljka. Paja i ja nikad nismo bili zadovoljniji treningom nego tada.

Posle toga smo se sa ostatkom ekipe nasli u bazi. Da, u Video Baru na sahu i super klopi. I naravno taj cudesni asai...

2008-08-17T20:53:00.007+02:00

29.07.08. – utorak

Danas je ekipa otisla na plazu da malo skace i zeza se bez mene. Ja sam sa Plucom otisla do centra grada kod veoma poznatog i dosta cenjenog doktora koji se bavi “namestanjem” ukljestenih ligamenata, nerava i ostalih pikantnih stvari. Ne, i ja sam pomislila da je jedan od mnogobrojnih kostolomaca, ali oni su naspram ovog doktora- kasapi! Ovaj cika kod koga smo danas bili je lik koji je 15-ak godina bio u Japanu i tamo, na njihov nacin, izucavao ligamente i nervice ljudskog tela. Iskreno, u pocetku sam bila veliki skeptik, jer mi je dosta onih koji kao mnogo znaju, a nakon pregleda salju moje koleno pod noz. Videvsi to, Pluca mi je odmah ispricao da u tolikom gradu koliki je Rio ima na hiljade takvih lekara, ali je malo onih kod kojih idu poznate licnosti i kod koga se zakazuje mesecima unapred. Uostalom, ovaj dugokosi coveculjak koji stoji ispred mene je lecio misice i zglobove svim majstorima iz Senzale i drugih grupa. Kaze da su mu kapueristi najcesca klijantela i da je maltene magistrirao na nama. Ma, zezanje, doktore! Citavih 50 minuta sam lezala na profi stolu za masazu i u naletima ispustala neartikulisane krike dok su mi oci ispadale od bolova. “Da, da, ovaj nerv je ukljesten jer je prilikom povrede ovaj misic povredjen bla bla bla...” Keve ti! Samo ti to namesti najbezbolnije moguce pa da se rastajemo, molim te! A doca je bukvalno vrsio operaciju preko koze! Pa da, malo podigne tu casicu, zabije cevap od prsta do koske, malo pomeri tamo- vamo, pusti, pa onda opet i tako u krug! I bas sam ga slatko nasmejala kada sam mu rekla da su ortopedi u Srbiji izjavili da moje milo koleno mora da se operise. Vristao je od smeha i kroz suze pricao kako je to tehnika iz kamenog doba i tako dalje. Osecala sam se glupo. Kao da zivim u veeelikoj pecini po imenu Srbija. I tako on to namesti i rece da cu do septembra biti kao nova. Videcemo. Ali za trud i strpljenje, doktore, stvarno bravo!

To vece sam se sepurila sa novim kolenom kao da imam novu glavu u Video Baru gde je Pluca okupio svoje ucenike i prijatelje i gde smo odgledali neki film, jeli, pili i druzili se. Nesto smo slavili, ali zar je bilo bitno sta. Stvarno je bilo opusteno i to nam je bila jedina prilika da se natenane ispricamo i razmenimo zivotna iskustva u zemljama koje su na dva potpuno razlicita kontinenta i tako daleke, a opet, gledajuci nas ovde, tako blizu. Sjajno...

2008-08-17T20:44:00.003+02:00

28.07.08. – ponedeljak

Zaista, koliko je prava steta, toliko je i dobro sto smo dosli ovde bas u vreme njihovih raznoraznih praznika i zimskog raspusta (ha, cuj, zimskog). Tuzno je jer nismo imali priliku da upoznamo jos Pulmaovih ucenika koji su sada masovno negde van grada i sto nismo mogli da osetimo pravi ukus Plucinog treninga sa gomilom plavih, zelenih i ljubicastih pojaseva, jer se i sa treninzima sada pauzira. A opet je dobro, zato sto smo imali malo vise slobodnog vremena i zahvaljujuci tome, ali i lepom vremenu, smo mogli da se kupamo i posecujemo plazu vise nego da smo dosli u sred radne sezone. E pa, ovih par dana se stvarno nista specijalno nije desavalo sem plaze i Video Bara. Ali i to je super! Nije na odmet malo se odmoriti od capoeire i napuniti baterije na pescanoj plazi sa super uglavljenim d... u pesak (anatomski!) i nakon toga na sah i hladan asai u Video Bar. Mmm... Zivot je tako sladak... :)

2008-08-17T20:19:00.013+02:00

27.07.08. – nedelja

Ovo je veoma srecan dan za ljubitelje odbojke, narocito one koji su imali tu srecu da na dan igranja finala budu u Rio de Janeiru! Rano ujutru su Paja, Makako i Jeca krenuli putem Marakazinje na finale u koje su usle reprezentacije Srbije i Amerike. Imali su tu srecu da veoma lako i relativno jeftino kupe karte, i jos vecu srecu da prisustvuju i mecu izmedju Brazila i Rusije za trece mesto (3:1 za Ruse) i, naravno, finalnom mecu. Kazu da i nije bilo nesto narocito spektakularno gledati mec izmedju Rusa i Brazilaca, pogotovu kad brazilci gube, a na tribinama imate 2 i po navijaca Rusije.

Ali, finalni mec su po povratku kuci prepricavali svi u glas i sa takvim zarom, da cu pokusati da vam prenesem bar 5 posto te vatre...

Igrom slucaja su zaboli mesto super blizu terena, sto se i nije nesto narocito bitnim pokazalo kasnije, jer su sve pratili i sve su radili, samo nisu stvarno gledali tekmu. Na celim tribinama je bilo sve zajedno 6 navijaca Srbije: Crnogorac koji je bio blizu njih “Ja navijam za Srbiju, ali sam Crnogorac. Ma, isto ti je to.” (ma, vazi, dodji u Bg da vidimo da li je isto), zatim su saznali da preko puta njih na tribinama postoje jos dva navijaca i naravno oni. Sirom sveta! Sa sest komada... :)

Kada je pocela utakmica, definitivno su bili najbucniji! Svaki treci kadar na video-bimu su bili oni! Ali je super bilo i to sto su svi prisutni Brazilci navijali za nas! Samo ne Amerika. E tu su nastupili ovo troje koji su prvi zapocinjali talas koji je dva puta obilazio cele tribine, prvi pocinjali tapsanje u ritmu koji su ostali sa zadovoljstvom prihvatali i na kraju, ucili Brazilce da se ne kaze Servija nego Srbija! Uostalom, nije ni bilo vazno kako izgovaraju, samo da ne vicu Amerika! Paja je na kraju zavrsio na stepenicama izmedju tribina i dizao masu do transa! Iskreno govoreci, dok mi je, konkretno, Paja to prepricavao, u glavi sam imala epizodu Simposonovih kada Homer navija na bezbol utakmici i pravi kojekakve sale i posalice i pravi atmosferu... Bas ne znam zasto. :) No, dalje pricaju ovo troje da svaki put kad su hteli da slikaju veselu masu, Brazilci bi se gurali da udju u kadar drzeci tri prsta, iako pojma nemaju sta to znaci i zasto navijaci Srbije to rade, ali, boze moj, i oni sada navijaju za Srbiju! Totalna ludara! Na kraju nije ni bilo bitno sto je nasa reprezentacija izgubila, bilo je bitno zezanje. Paja, Ivan i Jeca nisu mogli do daha da dodju koliko su bili zapenili: ”I onda smo pravili talas...”, “Bili smo na video-bimu ceo tajm-aut...”, “...i svi su onda OLEEEEEE, Srbijaaaa!!!!”... ... ... Uostalom, neki od vas ce imati priliku da uzivo cuju ceo dogadjaj sa, nesumnjivo, isitm zarom... :)

Za to vreme smo Deda i ja penzionerski otisli u cuveni “Video Bar” na dorucak. Odatle nas je pokupio Pulmao i zajedno smo se zaputili na jedan duuug put do kuce njegove mame, koja zivi u “blizem” predgradju Ria (blizem- oko dva sata voznje odavde). Bilo je fenomenalno prolaziti kroz delove Ria koji su umnogome podsecali na nasa sela, ali su i dalje bili deo grada Ria. Nakon malo jace od sat i po voznje, dosli smo do kompleksa manjih zgrada koje su bile ogradjene visokim betonskim zidom i zicama pod naponom na vrhu i koje su na samom ulazu imale obezbedjenje. Ceo taj kvart koji je bio ogradjen nije izgledao bog zna sta bogato, ali je i te kako odudarao od okoline koja je bila dosta nalik faveli.

Vrata stana nam je otvorila zena od oko 55-60 godina i bacila se Pulmau u narucje. To je bila njegova mama koju on toliko postuje i o kojoj je toliko pricao, da sam, upoznavajuci se sa njom, imala osecaj kao da se upoznajem sa predsednikom neke mocne drzave, sto bez sumnje, ona za njega i jeste. Usli smo u mali stan koji je imao malu kuhinju, malu dnevnu sobu, malo kupatilo i dve jos manje sobe. A tu, ljudi moji, zivi sest ili sedam ljudi (nismo mogli tacno da odredimo, jer je rodbina samo navirala u dnevnu sobu). U trenutku su mi samo prosli kroz glavu ljudi u Srbiji kojima je malo 50 kvadrata stana za njih dvoje ili koji zive sa roditeljima u 100 i kojima je ceo zivot upropascen! A ovaj stan nije imao vise od 35 kvadratna metra! U njemu zivi Pulmaova majka sa svojim ocem od 80 i kusur godina, svoje dve sestre, Pulmaova dva brata i ko zna jos sa kim ko trenutno nije bio tu! Upoznali smo i Plucinu sestricu od tetke (ili tako neka veza) koja ima 22 i sina od dve godine, i koja zajedno sa svojim suprugom zivi u stanu iznad. Docekao nas je postavljen sto sa pravim domacim ruckom. U jednom trenutku sam se jedva uzdrzala da ne prsnem od smeha jer je preko puta mene bio Deda koji je jeo maltene sa onim 80-ogodisnjakom u krilu; zbog nedostatka prostora dekica je sedeo toliko blizu Dede, da je mogao u detalje da vidi sadrzaj Dedinog zalogaja i samo sam cekala trenutak kada ce Deda da prosledi jednu gomilicu hrane na viljusci tom dekici. Jao, jedva se uzdrzah, trebalo je samo da ne gledam dalje od svog tanjira... :)

Druga stvar koja je upadala u usi je bio razgovor koji se vodio. Naime, rec je bila o tome kako otici negde van Brazila u inostranstvo i tamo ziveti i raditi? Narode, ja u zivotu nisam videla toliku zelju za odlaskom iz zemlje u kojoj si rodjen. Gde god sam putovala slusala sam ljude koji su manje ili vise ozbiljno pricali o tome, ali ovako neopisivo jaku zelju jos ni kod koga nisam videla. Cela rodbina je ispitivala Plucu kako se zivi u zemljama u Evropi i bilo gde izvan Brazila, jer on je jedini clan te rodbine koji je uspeo da ode u beli svet! Svi su u glas pricali kako ovde nema buducnosti, kako ne znas da li ces da dozivis sutrasnji dan, a kamoli da pravis neke dalje zivotne planove. Covek bi na trenutak pomislio “Pa spakujte se izadjite odavde i pocnite od nule radeci bilo sta, pa ce sve ostalo samo po sebi doci.”, jer po njihovoj prici imate utisak da su spremni da rade bilo sta samo da uspeju! Ali, to je samo prica. Pulmao im je objasnio kako oni ovakvi bilo gde u inostranstvu ne bi uspeli jer zive isuvise sporo. Zapravo, niko odavde ne zeli da se odrekne bilo cega lepog, koliko god toga ovde bilo, i toooliko bas rizikuje. Ukratko, izadje iz stereotipa na koji su navikli i gde poznaju pravila zivljenja. Sirom otvorenih ociju su slusali Plucu koji im je na najbrutalniji i najsuroviji nacin pricao koliko je zivot izvan Brazila brz, brz, brz... Tuzno...

Kasnije je tema isla u pravcu Srbije! U par navrata Deda i ja smo se osecali kao vanzemaljci. “A gde je ta Srbija?”, A jel’ vi tamo imate svoj jezik ili pricate engleski?”, “A imate li ovo? A imate li ono?” Ocekivala sam dalja pitanja tipa ‘Da li svi tamo imaju dva oka i dva uveta itd...’ U poslednjih par dana su takva pitanja i prestala da me cude jer, pobogu, ja dolazim i drzave koja ima stanovnika koliko ceo Rio de Janeiro bez favela! Pa nije ni cudo sto ljudi ne znaju. Vise su me cudili oni retki ljudi koji su znali gde je drzavica Srbijica. Ali je interesantno da kome god spomenete Tita, svi znaju za Jugoslaviju i druga Tita, ali nemaju pojma o Srbiji. Simpaticno. I posle svih nasih (po ko zna koji put) prica o dalekom Balkanu, jednoglasno su zakljucili da smo im po karakteru i, delimicno, nacinu razmisljanja veoma slicni, sto ih je veoma obradovalo! Jednom recju, u zivotu nisam vise pricala i mislim da mi ne bi ni bilo tesko da smo ostali jos tri dana i da usta nisam zatvorila svo to vreme, jer ti ljudi su prema nama bili toliko otvoreni, druzeljubivi i pre svega srdacni, da su i na Dedu i na mene ostavili veoma snazan utisak koji ce nas pratiti daleko do Beograda i ostati sa nama jos dugo, dugo...

U povratku kuci isli smo drugim putem koji je prolazio direktno kroz ogromnu sumu! Prasnjavi kameniti puteljak je vijugao kroz ogromno drvece cije su krosnje bile tolike da se nebo jedva videlo. U jednom trenutku je Pulmao ugasio farove auta, i bilo je toliko mracno, da nisi mogao da vidis ni prst u nosu! Crno, ljudi, crno kao markerom obojeno! Ne d’o bog samo da ti se auto pokvari na ovakvom mestu. Brrr... Jedva sam cekala da izadjemo iz te dzungle. I izasli smo vrlo brzo. Izbili smo na malo bolji put odakle je pogled bio kao iz snova! Na nebu su sljastela (bukvalno!) sva znana i neznana sazvezdja, cak i Mlecni put, a pod njima je bio tamno sivi okean koji se u straftama belio na obodu plaze u naletima talasa i iz kojeg su ponegde izbijala mala crna ostrva. Daleko daleko sa leve strane si jedva mogao da nazres svetla reflektora sa plaze Praia de Macumba; toliko daleko da je svetlo treptalo kao da su zvezde. A u usima mukla tisina koju je u pravilnim razmacima na kratko prekidao udar talasa u obalu. I nista vise. Neopisivi spokoj... Zaista smo se dugo vozili tim putem koji je isao uz samu obalu...

Posle takve veceri, nista nam vise nije trebalo. Zeleli smo samo da dodjemo kuci i sa tom tisinom u usima legnemo da spavamo i bukvalno nastavimo da sanjamo taj mir. Ali, malo sutra! Kad smo dosli kuci, cekali su nas Makako, Paja i Jeca razrogacenih ociju i vikali u glas kako im je bilo super i strava i neopisivo dobro i extra na tekmama! Dalje vec sve znate... :)

2008-08-01T00:21:00.030+02:00

26.07.08. – subota

Danas smo se bar naspavali, jer nije bilo potrebe da ustajemo ranije. Posle one zurke, treninzi sigurno nece poceti na vreme. Ovog puta smo Jeca, Paja i ja isli lokalnim autobusom nesto jace od sat vremena! Bubrege smo ostavili na sedistima. Pulmao, Deda i Ivan su otisli kod lekara zbog Ivanovog zgloba, a ujedno i da kupe karte za sutrasnju odbojkasku utakmicu Srbija- Amerika koja se igra na Marakazinji, u ne tako maloj sali u sportkom kompleksu odmah pored Marakane.

I danas, ko u inat, nismo dosli mnogo kasnije, a stigli smo na sam kraj prvog treninga. Koji paradoks! Posle su se svi sjurili do plaze gde smo imali ulicnu rodu. Ovoga puta su svi bili nesto mirniji, sto i nije nesto cudno s obzirom na sinocnu zurku. A onda pauza! Davili smo se u kokosu u kaficu na plazi.

Kasnije je doslo do smene postave. Ja sam se pridruzila Pulmau i Dedi, a Ivan je nastavio da pauzira sa Jecom i Pajom na Kopakabani. Dedu i mene je Pluca odveo da vidimo Marakanu! Oleee! Konacno i to! Pa vi grobari nikada na ovom svetu necete imati ovakav stadon za vek i vekova! Koooliko je ono, bre! Dosta smo se nasetali da bismo je obisli. Naisli smo na navijace Fluminensea. Deda je hteo da ih slika, na sta se Pluca samo nasmejao i sklonio fotoaparat u dzep. Videli smo i zbog cega; kolona uniformisanih navijaca koje prati glas da su mnogo ludi u glavu, namrsteni i nalozeni. Neka ‘fala. :)

Bili smo i do Glave secera, ali na zalost nismo imali vremena da se popnemo zicarom. Nema veze, i ovo je bilo super.

Uspeli smo da se vratimo na sam pocetak ceremonije dodele crveno- zutih i crvenih pojaseva. A ono... Na spojenim klupama ispred veeelike gomile ucenika i profesora, sedelo je dvadeset i dva majstora capoeire, sto iz Angole, sto iz Regionala! Alo, 22 mestrea na jednom mestu! Pa mi smo srecni kad nam na batizado dodju 2! Izgledalo je neverovatno...

Mestre Peixinho- koga svi vrlo dobro znamo i koji je ovde bio zapravo gost i podrska mestreu koji je sve ovo organizovao.

Mestre Ramos- organizator ovoga skuuupa i dobro znan mestre

Mestre Toni Vargas- takodje dobro poznati mestre koji zna da podigne energiju

Mestre Gato- zapravo ucitelj Mestre Peixinha i jedan od osnivaca same Senzale.

Mestre Itamar- sjajan pedagog i covek koji je na nas ostavio pozitivan utisak

Mestre Beto

Mestre Abutre

Mestre Arruda

Mestre Zumbi

Mestre Irandir

Mestre Marrom

Mestre Ado

Mestre Chokolate

Mestre Levi

Mestre Efraim

Mestre Nacional

Mestre Mao Branca

Sve je pocelo tako sto je Mestre Ramos dao uvodnu rec predstavljajuci sve one Mestre, pa sve Kontramestre (ne mozete ni da zamislite koliko je tek njih bilo), pa potom sve one koji su mu pomagali oko organizacije (u prevodu, odradili sav posao koji je on samo nadgledao). Zatim smo napravili 6 roda u kojima smo se naigrali kako nikad nismo za ceo seminar! E to je prijalo. Bilo je dobrih koliko i losih igara, jer je ovaj dan bio definitivno najposeceniji i logicno je bilo to sto su svi hteli da se pokazu i dokazu.

Ok, naravno, neki su malo preterivali u tome, pa nisi mogao da ih izbacis iz rode. Usput receno, sto se toga tice, ovde sistem hirearhije u capoeiri snazno vlada. Nema tebe sta neki plavi pa na vise da pita da li moze da udje u rodu preko tebe zutog, narandzastog, pa i sivog! To je prosto logicno i ovde se niko zbog toga ni ne ljuti. Jednom prilikom nam je Mestre Dor i objasnio da mora postojati rispekt prema visim pojasevima koji su takodje bili i beli i zuti kao i svi i da su i njih preskakali i da je to sastavni deo capoeire isto koliko i ginga! Cisto da prenesem...

A onda... Dugoocekivani momenti! Napravili smo jednu veeeliku rodu ispred svih tih Mestrea koji su se u prvih... pa, dosta igara samo smenjivali. Videli smo i kako zogaju Mestrei iz drugih grupa, pa i konacno Mestre Marroma koji je neprevazidjeni angolero, kao i angolerose koji su stvarno mnogo stari ali se uprkos tome fenomenalno krecu u rodi. Sam root ispred nosa! Jednostavno smo shvatili da je i samo zbog ovoga bilo vredno dolaziti ovde. Uhvatili smo i par mnogo dobrih old school fora (jao, gotovi ste)! :)

A onda je usledila dodela crveno- zutih pojaseva kontramajstorima.

Informacije radi, i sa braon i sa crveno- zutim pojasom si kontramajstor, a majstor postajes tek i samo sa crvenim. Tu su bili CM Lous Claudio i njegova cenjena supruga CM Tida koja nas je ostavila bez texta kako je odigrala junu; gomila saltoa i vratolomija, a moram spomenuti da ima dobrih oko 45 godina. To je bilo takvo osvezenje za nas devojke, jer mi je, iskreno, bilo dosta da gledam samo misicave likove kako skacu i lomataju se. Divno! I tu je, naravno, usledilo par stvarno dobrih igara u kojima su ovi ljudi dokazali da zaista, zaista zasluzuju ovaj pojas.

Nakon njih je bila sama kruna ovog dogadjaja i same seremonije; dodela crvenih pojaseva! Danas su tu cast da postanu majstori imali kontramestre Zumbi, koga svi dobro znamo, i kontramestre Irandir. O ovom, sada majstoru, nismo znali nista, ali je veoma interesantno sto ni Pulmao, kao ni svi ostali, nije znao da nam kaze nesto vise sem da je trenirao u drugoj grupi u kojoj je i sam bio majstor. Kada je presao u Senzalu dobio je zeleni pojas i zapravo je morao sve iz pocetka. Sve do danas. Mozda i nije tako sjajan u rodi, ali je u Brazilu poznat po svom radu i ogromnom broju ucenika koji treninra kod njega. Slozili smo se da je zaista zasluzio rispekt zbog dugog i trnovitog puta. Bravo!

http://www.youtube.com/watch?v=L0sNMqpm8vw

Odmah posle vezivanja crvenog pojasa oko struka, stariji Mestrei su ukljucili centrifugu. Dvojica novopecenih majstora je igrala prvo angolu sa svim angola majstorima koji su bili tu, a sa svim majstorima Regionala i to ne samo iz Senzale. Usledila je Juna, pa na kraju Regional sa svim Mestreima i svim visoko rangiranim pojasevima koji su zeleli da im cestitaju. A to je, verujte, trajalo i trajalo i trajalo... Zahvalivsi se svima koji su bili prisutni, Mestre Ramos je zvanicno zavrsio i ovaj seminar Roda Mondo a sledeci, ko zna kad ce biti. Mozda za dve, tri ili cetiri godine...

Na kraju svega je usledila Samba de Roda u kojoj je, izmedju ostalog, svirao i profesor Fabio, angolero koji je zajedno sa svojom zenom 10 godina trenirao kod mestre Peixinha, a onda presao na angolu gde vec 8 godina trenira kod mestre Marroma. Izmedju ostalog je i sjajan perkusionista. Tu smo imali priliku da naucimo i razne samba pesme i njihovo znacenje; od toga koja se pesma peva zavisi da li se samba u rodi igra fino ili do krajnjih granica prljavo. Videli smo i jedno i drugo. Kuku...

Zurka je nastavljena u istom ritmu ispred sala gde se manjoj samba bateriji pridruzio i sam Mestre Dor. Odusevio nas je kako svira sambu! On i profesor Fabio su se nadmetali u tome ko zna vise samba pesama. Mrtva trka! Bilo je super jer su sambu djuskali svi, pa smo mogli da vidimo igre od smotanog njihanja i uplitanja nogu (sto su uglavnom bili Evropljani), do prave karnevalske sambe sa takvim mesanjem i tresenjem i ljuljanjem da je bilo klap!... beee... vilica na podu. Naravno, to su bile drugarice Brazilke.

I bas u toj rodi par minuta posle ponoci smo proslavili Pajin rodjendan! Bilo je super jer je on poceo da igra a ostali tipovi su ga isaplitali da se on u jednom trenutku tako prosuo u rodi, da je bilo pitanje da li je pod ispod njega citav. :)

2008-07-31T16:47:00.015+02:00

25.07.08. – petak

Danas smo se do Kopakabane vozili sat vremena mini vanom koji nam je od kamencica u bubrezima napravio fini pesak. Iako smo ponovo krenuli kasnije, ispostavilo se da smo stigli na vreme.

Poceli smo trening svi zajedno sa Mestre Dorom radeci jogu. Salim se. Radili smo neke angola stvarcice koje su za nas divljake bile totalno cudne. Ali i teske. A dekica je sve to izvodio sa takvom lakocom, da nas je bilo sramota da zabusavamo. Fino razgiban i ultra snazan 60-ogodisnjak koji je u sred objasnjavanja pokreta, stao u queda de reins i dzudzao tako odredjeno vreme i sasvim razgovetno pricao. Usput nam je objasnjavao razliku u ritmovima i pokazao nam jos mnostvo novih ritmova za koje nikad nismo ni culi. Pokidao je birimbao! Na kraju dvocasovnog treninga je napravio angola rodu u kojoj je do u detalj objasnjavao svaki pokret i svaku situaciju koja moze da se desi u rodi i sta tada raditi. Pokazivao nam je i sirok spektar shamada koje se koriste u angoli. Sve u svemu, veoma poucan trening. Interesantno je bilo to sto mu je u jednom trenutku u toku sviranja pukla zica na birimbaosu i on je u dva i po minuta uspeo da je skine, da namesti novu zicu koja mu je, bytheway, stajala steknuta i namotana na vrhu motke, zategne birimbao, namesti tikvu, nasteluje instrument i nastavi da svira kao da se nista nije desilo. I to sa takvom lakocom! Odusevio nas je.

Posle toga, ponovo pauza za rucak na Kopakabani.

Opet izlezavanje i lencarenje. Mada je danas bilo izuzetno hladno u odnosu na ostale dane sa nekih 20 stepeni, bez sunca i sa mnogo vetra. Ali nas nije sprecilo da maximalno uzivamo.

Potom su usledili treninzi jaceg inteziteta. Beli i zuti su nastavili da rade sa angola mestreom Dorom, a Ivan i ja smo imali odlican trening sa Mestre Itamarom. Istina je da malo brze objasnjava i stalno menja sekvencu, ali svaka ima smisao. Na kraju treninga je najopustenije pricao sa nama i odgovarao nam na razna pitanja. Pricao je malo i o sebi. Naime, on je dete iz vojine porodice; uvek se znalo kad se jede, kad se gleda TV, kad se ide u WC... Uvideci da to nije dobro, po odrastanju je stvarao neku svoju pricu. Kaze da ne voli kada ga neko oslovljava sa Mestre. On je jednostavno Itamar. Voli da sa svojim ucenicima ode na pecanje, da ih pozove na zurku kuci, da odgovara na poruke na Orkutu ljudima koji nisu iz Brazila! Sve u svemu je ostavio pozitivan utisak na nas.

Posle njega nam je trening odrzao Mestre Gato. Sjajan trening sa mnogim kombinacijama izbegavanja compasa i vingativa. Malo smo i skakali jedni drugima preko ledja vezbajuci nesto kao armada duplu, samo sto sam daleko od toga. Jednom sam se polomila ko... zadnjica. Hi!

Za to vreme, niza grupa je imala sjajnu angola rodu sa Mestre Dorom i njegovim pomocnicima. Upoznali su gomilu novih novih ritmova, ne samo u anogli, vec u capoeiri generalno.

Nakon svega, odmarali smo noge sedeci na parketu i slusajuci coveka koji nam je drzao cas perskusija. Stvarno mi je zao, ali niko od nas ne zna njegovo ime (covece, treba zapamtiti sva ta imena), ali znamo da je odlican perkusionista koji nam je stvarno objasnio. Vec dosta godina unazad se bavi samo time i veoma je poznat u Riu. I nije capoeirista. Za promenu... :)

Imali smo tu srecu da je posle svih nasih treninga Mestre Marrom imao rodu u svojoj akademijici koja se nalazila tik ispod sale u kojoj smo mi imali treninge. A njegova akademija je pravi mali raj za capoeiriste!

Na zidovima je bila gomila crno belih fotografija iz ko zna koje godine, na kojima su ljudi iz raznih plemena i koji sviraju cudne instrumente. Tek kad pogledas redom, vidis u stvari da su ti instrumenti preteca birimbaa! Tu su bile i fotke starijih poznatih angola majstora iz mladjih dana. Na plafonu i na zidovima je bilo brdo sarenih birimbaosa, pandeira i bukvalno grozdovi kasisia. U isturenom manjem delu je stajao TV sa stolicama gde je Mestre drzao casove istorije i tradicije capoeire...

To je bio prvi put da smo uzivo videli Mestre Marroma kome su tanani dredovi maltene stajali u krilu i koji je izgledao tako mrko, da se uplasis kad treba da mu se javis. A u stvari je stvarno dobar i druzeljubiv angolero. Kao i svi! Odgledali smo tri stvarno dobre angola igre mestreovih pomocnika i nasih senzalerosa, ali na zalost nismo videli samog Mestrea kako igra. Pluca kaze da cemo imati prilike narednih dana...

Interesantno je bilo to sto su tokom celog dana u manjoj sali bile izlozene fotografije svih Mestrea capoeire od pre mnogo godina, onih koji su sa nama i onih koji to vise nisu. Uglavnom se nisu svi nesto mnogo promenili sem sto su tada imali manje bora i vise kose. :) Samo mi se nekako cini da je jedini Peixinho ostao isti.

Uvece je bila neka zurka sa koje smo odmah zapalili jer nije bilo zive sile da stojimo na nogama vise. Zaista ispunjen dan zzzzzzz.....

2008-07-31T16:10:00.011+02:00

24.07.08. – cetvrtak

Juce smo uzeli raspored po kojem je trebalo sve da se odvija. Naravno da nije. Nama Srbima je to apsolutno poznato i normalno, jel da? Danas je prvi trening trebao da pocne u 10, ali naravno da je kasnio dobrih sat- sat i 15 min. Iskusni Pluca je to znao, tako da smo taman i dosli na pocetak tih treninga. Niza grupa je imala trening sa Peixinhom radeci na distanci u rodi. Visa grupa (od zelenog pa na vise) je radio Mestre Dor, sjajni cikica, angolero, nevidjeni zezant i veseljak od nekih 60-ak godina, ako ne i vise.

Posle dva sata treninga, imali smo pauzu za rucak od nekih tri sata koju smo proveli na plazi. Naravno, Kopakabani. Jeste, Ivan se i ovde kupao, ne morate da predpostavljate. :) Iako je danas bilo nesto hladnije, uzivali smo lezeci na pesku. Neko je i dremnuo.

Nakon pauze, ponovo treninzi od sat i po- dva. Beli i zuti su imali u manjoj zatvorenoj sali trening sa Mestre Itamarom i kazu da je odrzao dosta dobar trening, ali da je bio uzasno tezak za shvatiti i raditi. U drugoj sali sa narandzastima, sivima i plavima je radio Mestre Toni Vargas. I ovoga puta ostao je dosledan odlicnom objasnjavanju Jogo de Dentro-a kombinujuci ga sa Regionalom. Zaista sjajan trening koji mnogo objasnjava. Sa visim pojasevima od plavog je radio Mestre Peixinho na distanci i tzv. preskakanju u rodi.

Nakon sto smo se svi lepo zagrejali i fino crkli, usledila je roda na plazi, odnosno trotoaru izmedju dva kolovoza u sred Kopakabane! Bile su tri velike rode sa svojim baterijama i joooj... Sta smo sve videli. Pa mi treniramo balet u odnosu na njih! Ljudi, fajt fajt fajt fajt fajt fajt fajt... Samo su sevala martela, kisade, armade! Nije bitno da li si musko ili zensko. Idemooo!!! A devojke! Ne daj boze da je popreko pogledas. Sve od plavog pa na vise devojke i zene peglaju sve i svakog u rodi! Naravno, bila je i supruga cenjenog Mestre Peixinha koja ima zeleni pojas i, kukuuuu... Stvarno je zenski Peixinho. Ne znam samo sta ce biti nakon 5 godina. Profesionalni ubica lepog lica. Ne znajuci da je to mestreova zena, Paja je prokomentarisao kako je mnogo dobra cica. Sreca pa smo bili u kolima i niko ga sem nas nije ni cuo. Pulmao je samo procistio grlo i rekao “Ne d’o bog da to kazem mestreu!” Od tada vise ne komentarise cice. :)

Po povratku kuci, zaspali smo cim smo ugledali jastuke...

INTERCAMBIO CULTURAL-BRASIL RJ

2008-07-31T15:57:00.007+02:00

RODA MONDO

23.07.08. - sreda

I konacno pocinje dugoocekivani seminar Mestre Ramosa “Roda Mondo”!

Ceo dogadjaj se odvijao u sali u kojoj Mestrei Peixinho i Gato drze treninge i u sali pored koja je maltene na otvorenom. Na toj prvoj rodi i nije bilo nesto puno mestrea, ali nam je receno da ce do subote, kada je i glavni dogadjaj cele price, doci jos jos jos majstora. Vaaau! Naravno da su bili Peixinho, Gato, Toni Vargas, Ramos, Itamar, Dor i jos neki angola majstori kojima zaista ne znam imena, ali cete saznati do subote, obecavam. Sve u svemu, bilo je puuuno igara, samo sto mi nismo mogli ni da primirisemo rodi.

Gomila plavih, zelenih, ljubicastih, braon, ljubicasto zutih, braon zutih, crveno zutih, je samo uskakala u rodu ispred nas. Videli smo mnooogo dobrih zogi. Pred kraj je bila jedna roda u kojoj su igrali majstori i kontramajstori. Ne moram ni da komentarisem, sve vec znate. Jedino je stvarno bilo... lose (da se ne izrazim drugacije) to sto je snimanje i slikanje bilo zabranjeno! Jedino ce, kao, sama ceremonija dodele kontramajstorskih i majstorskih pojaseva moci da se slika, ali ne i da se snima. Strasno! Mislim, stvarno, gde ce im dusa...

Sto se tice stvari iza kulisa, sto bi se reklo, nagledali smo se svega i svacega. Kao i na svakom capoeira skuuupu si mogao da vidis gomilu pozera i pozerki, tipova koji su se deformisali prepucavajuci se u teretani, raznorazne stajlinge itd. Nagledali smo se likova koji su pred svaki trening zabadali po 20 min u svlacionicu i trosili kilograme gela za kosu, devojke koje su vise smorile sa ogrlicama i mindjusicama u obliku birimbaa, kao i gomile gaca i topova na kojima pise “capoeira”. Aman! Bio je i jedan napaljeni Amerikanac koji je u rodu ulazio sa kacketom i jednom patikom?! Videli smo nekog polucrnca (ma, ciga) sa narandzastim pojasom koji je imao kosu ofarbanu u narandzasto (sto mi je to poznato) sa “iscrtanom” frizuricom u neke zvezde i spirale. Ma, svasta po nesto! Da ne gresim dusu, vecinom je bilo normalnih ljudi zednih capoeire i kad bi ste ih pogledali ovako na ulici, nikada ne biste rekli da mogu da urade gomilu dobrih stvari u rodi. Nauzivali smo se gledajuci capoeirom lepo izdefinisana tela. Mada kad malo bolje razmislim, nije fer; crnci se rode sa plocicama na stomaku, bre! I svi su bili veoma druzeljubivi prema nama (sto je i prestalo da me zacudjuje). Bilo je ljudi iz SADa, Rumunije, Francuske, Nemacke, Ukraine. I naravno Srbije. :) A da. O tetovazama i da ne govorim. Sirok spektar capoeira simbola na raznoraznim delovima tela i jos siri izbor modela birimbaosa! Svaka 0.7-ma cica je imala istetoviran birimbao na preponi, vratu, nozi, ruci... Brdo njih je imalo iscrtane kojekakve capoeira poze uglavnom na ledjima, ali i na bicepsu, listu, grudima, ledjima... Generalno kod ljudi iz Brazila mozete videti pregrst nemastovitih tetovaza. Bez obzira na pol vecina se uglavnom odlucuje za, naravno, tribale, pa pticice (poput kolibrija), ruzice, grancice, mnooogo krstova i krstica itd; i to sve u boji! Kod jednog sam videla konzervu piva na levoj lopatici totalno verno prikazanu. Al’, dobro. Idemo dalje...

2008-07-28T15:09:00.004+02:00

23.07.08. – sreda

Jao, ljudi, konacno ta statua Hrista, vise, bre! Kol’ko smo vec ovde, a sve kao nemamo vremena da idemo do tamo. Danas smo shvatili zasto. Kolima smo do Corcorada putovali nesto jace od sat vremena! Vodila nas je Francezinja koja nije vozila ispod 90! A deluje totalno blizu kad se gleda iz grada, i vidi se iz svakog dela Ria. Kolima smo dosli do podnozja planine odakle se do vrha ide necim nalik na mali voz. Kazu da do statue moze da se dodje i kolima, samo sto i nije preporucljivo jer put prolazi kroz favelu. Vozili smo se tim vozicem (nazovimo ga tako) oko pola sata kroz nacionalni park Tijuca Forest koji je ustvari suma, suma i opet suma. Kad smo se popeli na 700m nadmorske visine do samog kipa, vilica nam je ostala u rukama.

Koooliko je ono, ljudi! Kip je visok 40m i tezak 635 tona! Jedino mi je bilo zao sto je postolje na kom stoji isuvise visoko da bih mogla da se popnem i stanem pored njega, cisto da se uporedimo. Ali je dosta zastrasujuce i ovako. Na tabli pored smo procitali da ga je konstruisao Paul Landowski, arhitekta Francusko-poljskog porekla, i da je sama statua postavljena ovde gde je i sada 12.oktobra 1931. god. A odande se vidi sve! Ceo Rio de Janeiro u svoj svojoj velicini! I ogroman dzokejski klub, i Marakana, i Glave secera, i cela Kopakabana, i cela Ipanema, i cela Barra da Tijuca... Sve!

Jedini problem je bio slikati se isperd statue jer ti non-stop u kadar upadaju Britanci, Kinezi, Ameri i ostali turisti i gde god da stanes opaucis se o ruke ljudi koji pokusavaju da se slikaju u istoj pozi u kojoj stoji i Hrist. Ludara. Ali, vredelo je. Imamo i fine snimke odozgo, tako da cete imati priliku da vidite kako to sve stvarno izgleda. Ali jednostavno, ostavlja bez reci...

Pomalo osamuceni od voznje gore- dole po planini Corcorado i izmoreni od 3 sata puta sve ukupno, otisli smo kuci i brzo se spakovali za rodu otvaranja Ramosovog “Roda Mondo”-a. Centrifuga pocinje...

2008-07-28T14:15:00.006+02:00

22.07.08. – utorak

Ooo... Pivooo... Deda je imao tu nesrecu da je morao da ustane u pola 8 i ode sa Fransezinjom u grad. Mamuran. Ccc... Za to vreme, mi ostali smo se dooobro naspavali i pooolako sa Saom i Plucinim sinom otisli na plazu.

Da li treba da kazem da Ivan ni danas nije izlazio iz vode? Mislim da ne. Talasi su jos uvek dosta veliki, tako da je bilo kakvo ozbiljnije kupanje zapravo nemoguce. S toga smo ostali u plicaku i “brckali” se. U stvari, talasi su nemilosrdno “brckali” nas, dok smo se trudili da ne ostanemo bez kupackih gaca, koje su pod udarima okeana svuda bile samo ne tamo gde treba. Shvatili smo zasto su ovde tange sa minimalnom kolicinom materijala toliko popularne- vise su prakticne nego sto su stvar mode, ne mrdaju nikuda... :)
Uvece smo otisli na rodjendansku rodu Plucinom uceniku Dendeu (vi sa Orkuta ga sigurno znate), i to bez Dede. S obzirom da je onakav zaglavio u gradu danas, mislim da je ocigledno zasto nije isao sa nama. Roda je bila u salici u kojoj Dende ima treninge a koja se nalazi u trosnoj zgradi tik do ulice. “Mnogo hvala sv... brrrrmmmm... jer je o... drrrrrrr... i zbog toga... tuuuu... i eto.”, otprilike je zvucao Dende na pocetku rode.

Posle smo se navikli. Na rodi je bilo 15ak ljudi sto naradzastih, sto sivih itd. Zanimljivo je bilo sto su se svi najsrdacnije pozdravili sa nama iako nismo znali dosta ljudi odande. Sve vise i vise se osecam kao da sam dosla sa druge planete, a ne iz druge zemlje... I na kraju, najbolji deo. Torta! Super je bilo to sto je na kraju Dende igrao u rodi sa tortom u sredini i par puta probao da je gricne onako iz zvezde. Bila je sa puuuno cokolade. Njam. Varili smo je u snu kasnije...

2008-07-28T13:03:00.005+02:00

21.07.08. – ponedeljak

Festa dan!!! Danas se nista ne radi, idemo na plazu, uvece na zurku itd. Danas punimo baterije za dane koji slede, s obzirom da u sredu pocinje Ramosov “Roda Mondo” a samim tim i istresanje iz gaca od treninga. Tako da danas uzivajmo zajedno... :)

Ekipa je otisla na plazu, a ja sam ostala kuci da zavrsim text za blog. Cisto da znate da sam zrtvovala cvarenje na suncu, borbu sa ogromnim talasima i uvaljivanje pojedinih delova tela u onaj gotivan pesak. Ivan, kao i po obicaju nije izbijao iz vode satima. Zali se kako su mu noge ostale bele, sto i nije cudo jer su mu stalno u vodi! Danas je divnih 30ak stepeni. Da podsetim, ovde je zima. :) Plucin sin Rafael i ja smo se malo provozali bajkovima po plazi trazeci ekipu buzera koju na kraju nismo ni nasli, ali zar je vazno... Imalo je sto-sta da se vidi. Mislim da bi Miki i ostali ljubitelji odredjenih zenskih delova tela (ovde veoma popularnih) dobili srcani udar nakon dan i po na ovoj plazi. Predpostavljam da su zbog toga lekovi za srce ovde bas jeftini...

A uvece, festaaa!!!

Proslavljali smo Pulmaov rodjendan na plazi uz mnogo dobar rostilj i jos bolji samba bend! Narode, kako ovi ljudi sviraju... ... ... Ostala sam bez teksta. To su zapravo najbolji samba sviraci u Riu koji su se sastali ovde za ovim stolom i isterali nas iz pameti! Super je sto svi sve sviraju i samo se menjaju. Za stolom su bila dva manja atabakija, tri ili cetiri pandera, dva kavakinja (nalik gitaricama ciji zvuk cesto cujete u samba pesmicama), zatim baudji (koji je zapravo aluminijumska kanta koja po ivici svuda u krug ima labavo zasravljene sajbnice koje zveckaju kad malo drmnes kantu, i super zvuci!) i heko-heko (u stvari tri jaca federa koji se cesljaju stapicem). Zvuci primitivno, sto i nije tako daleko od istine, ali zvuci tako dobro da smo svi vrckali. Manje ili vise. Ali jesmo. Bila je gomila piva koja je super legla uz shurasku, odnosno ‘brazilski rostilj’, kako oni to vole da kazu. Nasli su Srbima da pricaju sta je rostilj. Svasta. Ali, ruku na srce, bilo je odlicno mesiste. Nacin serviranja te hrane mi je isto super. Kad je meso gotovo, stavi se na jedan tanjir i svi cupkaju po malo, onako bez ‘leba. Mada, to meso je u retkim situacijama uspevalo da prezivi put do stola; bivalo je overeno jos na resetkama rostilja. Mmm............

http://www.youtube.com/watch?v=6KyLhJYrU80

Sedeli smo i pili zajedno sa poznatim facama Ria, kao sto su: sin najpoznatijeg koreografa karnevalske sambe i vlasnika najpoznatije skole plesa u Riu, zatim TV voditeljka jendog od najpoznatijeg TV shoua u Brazilu, pa onda vlasnica desetinak velikih bolnica u Riu i tako dalje. Mislim da ne treba ni da spominjem da su bili prisutni Mestre Peixinho, Mestre Peixi (Capoeira Brasil), Zumbi, Steen, kao i gomila njihovih ucenika i, naravno, Plucinih profesora, instruktora, ucenika, bla, bla, bla... Sve u svemu, veliki narod.

U jednom trenutku u sred svirke, ulicom su prosla dva dzipa Forca Nacional. To su oni mnogo zeznuti likovi sa puskama koje smo sreli na putu ka Lapi. Oni su deo brazilske policije, samo sto su nesto poput specijalaca i iznad su civilne policije Brazila. Zapazili smo da svi lice na namrstene meksikance: imaju brke i face mrke. A-dje! Usporili su dok su prolazili pored nas, a nama ni u jednom jedinom trenutku nije bilo svejedno. A onda je cela ekipa koja je sedela zastolom ustala i pocela da ih doziva, da im mase, da im dovikuje ko zna sta. Sledili smo se! Na nase iznenadjenje mrki su nastavili dalje. Kasnije smo saznali da nisu odreagovali zato sto su videli da je u pitanju skuuup sviraca i veseljaka i da nema ni ‘d’ od droga. Pa, posto tu nije bilo nista interesantno za njih, odose! Ali moram priznati da je scena bila nesvakidasnja. Najblaze receno.

Sve u svemu jelo se, pilo se, djuskalo se, muvalo se (ajmo tri puta “ura” za Paju! Ura, ura, ura!). Dobra vest je da smo sve snimili kamerom, tako da cete uzivati u divnim prizorima po nasem dolasku. Snimali smo malo i talase, pun mesec, plazu nocu, ljude, sve!

Oko 3 Deda nas je odvezao Plucinim kolima sto je kod njegovih ucenika izazvalo divljenje, jer, samo da vas podsetim, Pulmao vozi Tojotu Fielder S iz 2007. sa automatskim menjacem kojih zapravo ima svega 500 u celom Brazilu. Ojsa! I naravno, ne da je nikome... Dok smo mi bili u dubokom snu, Deda je cekao Plucu da isprati sve goste i Paju da “isprati” cicu, ili sta god vec. Dosli su u 5... ... ...

2008-07-24T05:22:00.004+02:00

20.07.08. – nedelja

Danas je kao dan “Faza nada!” Malo morgen. Ustali smo ranom zorom u devet (sto je posle onakve noci mnogo rano) i krenuli na ulicnu hodu profesora Lobizomija(ljubicasti pojas). To je Sikinjov ucenik koji ima jedno dva metra u visinu i jos toliko u sirinu, mrki crnac kome je u hodi apsolutno nebitno da li si mu ortak ili ne i bez emocija te ispresavija, a onda te onoliki proguta u svom znojavom zagrljaju i osmehne se dzinovskim osmehom. O moj boze, samo da ga vidite koliki je i kako pere u hodi.

Centrifugira! Ta hoda je bila na jednoj ulici slicna nesem Bulevaru revolucije koja je svake nedelje zatvorena za vozila i kde se odrzava kao mini vasar za decu. Uzimajuci u obzir sinocnje opijanje i satnicu odrzavanja ovoga skuuupa (ali bas tako je bilo), hoda je prosla sasvim fino. Blll…

Posle klope u Video Baru, zapalili smo na plazu sa Francezinjom i Plucinim sinom, dok je Pulmao sa Fumasom isao u bioskop da gleda “Betmena”! Napomenucu da Plucin sin ima 11 godina, a ova dvojica konja 35 i 22. ?! Danas su talasi bili stvarno ogromni. Ali naravno da to nije sprecilo Srbe da se kupaju. Koliko je to bilo moguce. Puna tri sata Ivan se igrao sa talasima, a Paja je tako dobio po dupetu, da mu je celi desni… cela leva strana dupeta bila crvena! Jao, kako ga je talas samo slatko spenkovao. :) Deda i ja smo kao i svaki penzioneri na proputovanju spavali na plazi. Nismo se zalili…

Posto je Pulmau sutra rodjendan, Francezinja, Paja, Deda i ja smo odlucili da idemo malo u soping. Otisli smo u trzni centar koji je… Oooo… Ogroman! Mi se nesto lozimo na Delta City. Pa ovo je isto kao da ste Knez Mihajlovu zatvorili i digli na dva sprata! Hodas pored butika i ne vidis kraj! Glava me zabolela. A ne mozetet ni da zamislite koliko ovde ima takvih tznjaka. Jedan do drugog. Dzinovski! Za dva sata uspeli smo da obidjemo sprat i po solidnim tempom. Ono ni malo nije zdravo za organizam…

(napomena...ova slika je za druga Gorana i sve grobare da smo nasli Partizanovu majcu medju dresovima brazilskih klubova-RESPECT!!!)
za sve navijace C.Zvezde uskoro slede vesti o Marakani.

Po dolasku kuci, vec je bilo oko ponoci, tako da smo Pluci otpevali “ Danas nam je divan dan” (na srpskom, naravno) i dali mu poklone. Vrlo brzo smo se komirali…

2008-07-23T05:44:00.009+02:00

19.07.08. – subota

Kako nam je Pluca rekao i veoma nas obradovao, u naredna tri dana nema capoeire. Jeee!!! Jeste da je sve to ovde na veoma visokom nivou, ali mi malo nismo navikli na tolike treninge i to. Tako da smo jutros zaboli ni manje ni vise nego u Botanicku bastu.

Ljudi, ne mozete ni da pojmite koliko je to veliko, bre! Nije mi bilo dobro. Zeleno, zeleno, zeleno… Videli smo prelepo drvece iz svih krajeva sveta, pa male biljke i biljcice….Videli smo palme koje su ihahaj visoke. Zezali smo se kako ono ne moze da obrsti ni zirafa koja je zirafi stala na krkace! :) Iako smo tamo proveli skoro dva sata, nismo uspeli da vidimo ni pola! Znaci, mnogo je veliko…A da,zamalo da zaboravim Makako je u sred botanicke baste nasao svoju reku…videcete na slici….heheheh….

Pa da, kao sto smo i mislili, prosto je nemoguce provesti dan bez capoeire. Posle Botanicke baste smo otisli na hodu sa malom decom koja takodje treniraju u Senzali samo sto nisu Plucina.Bilo ih je recimo oko 60.Naravno Mestre je bio u bateriji a a nekoliko zena sa ljubicastim i zelenim pojasem su vodile brigu o sitnoj decici. Podobijali su neke kao diplomice i ajmo cao.

A onda… Otisli smo u neki trzni centar blizu kuce u kom se odrzavao batizado Capoeire Brasil. Dakle, u sred trznog centra, izmedju kafica i butika bila je hoda sa svim onim Mestreima sa onog seminara u onom salasu, plus Mestre Paulao. ?! A da, i Mestre Pexinho iMestre Toni su bili tamo. O, boze, na jednom mestu toliko mestre-a i sve je opustencija.

Zamisli, subota, blejis, odlucis da odes u kupovinu i posle toga se opustis i odes na kafu sa drugaricom ili drugom i dok ti tako ispijas kafu i ne cujes ama bas nista onog preko puta tebe, ispred nosa ti skace razjarena masa ljudi u belom vristeci neke pesme i to u mikrofon! Ojsa, poselooo! “Izvinite, vasa armada mi je zavrsila u kafi. Ali nema veze, sledeci put kad budete izlazili iz kompasa javite da sklonim sok sa stola. Hvala.”…
I da, konacno ta samba! Uvece smo bili u nekom, naravno, fancy restoranu u kom je bend crnaca otkinuo kako je svirao sambu!

Bili smo sa Pulmaovim sinom, Pulmaovim ucenicima Fumasom, Saom, Francezinjom i Lobizomijem. Paja, Deda i Ivan su se upili od jedne kaipirinje koja ih je izula koliko je bila jaka. Ono sto mi se svidelo je to da je u restoranu bilo dosta starijih ljudi, uglavnom zena, koje tako igraju sambu, da nas je bilo sramota da ustanemo. Ali, taj alkohol… Francezinja nas je malo ucila koracima. Za sve one koji su gledali snimak sa batizada Capoeire Brasil iz Pariza (smrdljivog i odvratnog) i balavili na onu kovrdzavu sto trese, mesa i ljulja u isto vreme, mogu samo reci da je Francezinja bolja. Ne mnogo, ali je bolja. Tako da samo zamislite kako nam je bilo…

2008-07-23T05:32:00.002+02:00

18.07.08. – petak

Jutros smo imali goste ponovo. Dosao je Zumbi! Svratio je na Plucinu gajbu cisto onako. Bacili smo pricu sa njim jedno pola sata najopustenije. Lik nam je pricao o svom odlasku u SAD i koliko mu je tesko bilo i kao je uspeo sve to sto je uspeo i tako dalje, i tako dalje. Svi smo se slozili da je sjajan lik! I konacno je ona glupaca, njegova ucenica otisla! Jeee! To je bilo opste slavlje.

Danas smo ponovi bili kod Mestre Peixinha. Toni je odrzao sjajan trening makulelea i jogo de dentro-a. Posle toga smo imali hodu gde smo imali priliku da uzivo vidimo sjajan fajt izmedju dvojice napaljenik ucenika. Ubise se, bre! I ako je to kod njih normalo, mozete li da zamislite kako su se ovi poubijali, kad je Toni morao da prekine hodu i spali ih najstrasnije! Karamba! (sto bi ovi ovde rekli) Tu su bili Mestrei Peixinho, Toni, Ramos, Itamar, i za koji dan Mestre Zumbi. :)

Zatim smo ponovo zaglavili u Video Bar i djuskali sah do kasno u noc…

2008-07-23T05:18:00.002+02:00

17.07.08. – cetvrtak

Danas smo Ivan i ja opet imali capoeira turneju po obdanistima i zezali se sa onim maleckim i onim malo starijim klincima drzeci im treninge. Secate se one burzujke kojoj ne mogu vec deset dana da zapamtim ime? E pa gospodja ima jos jednu gajbu u neposrednoj blizini. E ono je perverzija od kuce! 70% zidova cini ogromno debelo zatamnjeno staklo! Gelenderi i gomila figurica u kuci su pozlaceni. Ali dzaba, kad joj gajba lici na salon namestaja. Brdo raznoraznih preskupih garnitura. Drzali smo trening njenim klincima na travici pored bazena. Brate!
Ponovo smo se vratili u skolicu Karolina Patrisija i imali jos jedan trening sa klincima. Ovo nam je ujedno bio i poslednji trening sa decom ovde, jer im od danas pocinje raspust i traje do pocetka avgusta. Iskerno ce mi nedostajati. Ujedno je neki deckic slavio rodjendan, tako da smo se ponovo ogrebali za neku super tortu. Mmm…
U medjuvremenu, ostatak ekipe je zajedno sa onom dosadom iz Amerike blejala ceeeo dan na plazi. Pomalo smo im zavideli.(ako dobro pogledate ovu fotku mozete primetiti da planina izgleda kao dzin koji spava tako je i zovu)

Sa njima smo se sreli u Video Baru gde smo imali hodu. U sred tog suludog kafica u kome mozes da jedes i pijes, iznajmis i kupis DVD, zavuces se u cosak sa kompovima i odes na internet, dok u rafu prekoputa bleji hleb! Zvuci suludo, ali je fino spakovano i bas volimo tu za zabodemo. Dosao je i neki Mestre Balao iz Baije. Totalni ludak! Dok igra sa tobom, vristi ko zena. Imamo i snimak, pa cete i videti i cuti. Bas je bilo fino.

Vece smo proveli u nekoj kafanici Baixo Govea (sta god to znacilo).To je ono mesto gde ekipa izlazi samo cetvrtkom i gde bacaju respect Pulmao-u. Nista vredno pomena… Uf.

2008-07-23T02:09:00.004+02:00

16.07.08. – sreda i… FOI NA LAPA

Dok su se drugi raspadali, ja sam naspavana i odmorna krenula na lagano trckaranje po plazi. Moram da spomenem nesto sto me je prijatno iznenadilo. U sedam sati ujutru lokalna (naravno, fancy) teretana je bila puno ko oko! Grupni treninzi aerobika i individualni treninzi pumpanja bicepsa su vec uveliko bili u jeku. Kasnije su mi rekli da ovde uglavnom sve i pocinje ranije. Prodavnice se otvaraju ranije, ljudi koji rade u kancelarijama rade od 7 ili 8, sportski centri se otvaraju masala ranije za one koji su raspolozeni za sportske aktivnosti pre posla. To je super…
Danas smo dobili goscu na gajbi. Dosla je Zumbijeva ucenica, amerikanka po imenu Suzana, odnosno Sereja, kako nam se predstavila. Svi smo odma’ ozracili kad smo u prvih pola sata njenog boravka skapirali da usta nije zatvorila. Pametnica. Deo ekipe je odmah prozvao Suzi-Buzi (Buzi, skraceno od Buzerka), i kao pravi ljubitelji svog jezika, naucili je da na srpskom kaze “Ja sam Suzi-Buzi. Kako si buzeru?” Kako smo samo uzivali. :)
Danas smo shvatili tajnu uspeha kapuerista iz Brazila. Naime, imali smo trening na plazi i vezbali sve ono sto inace ne bismo… da nas nisu naterali. Makakic je vezbao salto i raznorazne varijacije na tu temu i islo mu je super. Ne mozete ni da zamislite koliko je tesko uraditi bilo sta na pesku, jer nemate dovoljno dobar odraz za bilo sta. Jedino je dobro sto kad padnete, nije vam nista. Zato mi je dupe bilo svo od peska. Posle dobro odradjenog pokreta na pesku, na betonu to izgleda ko da ste kinuli! Extra fora! Hm, to bi moglo da se realizuje i u Bgu, s obzirom na to koliko se gradi. Zamolimo majstore za malo peska…

I za promenu, kasnije smo otisli na jos jednu deciju hodu, s tim sto je Deda ostao kuci da zavrsava blog.

Samo da znate koliko se zrtvovao da bi montirao slike i lansirao ovo u javnost. Propustio je cak hodu sa decom od tri godine koja takodje treninraju kod Pulmaa i koja su ocajnicki zelela da nas vide kad su culi da smo dosli. Kolika zrtva, a?

I… konacnooo!!! Lapa, ljudi!

Skockali smo se i krenuli smo sa Pulmaom i Saom na tu cudesnu Lapu! (naravno da je ova vodenica iz Amerike krenula sa nama i da jos uvek melje. Brate minli.) E, to je dozivljaj!
Prvo, dok smo se vozili do Lape, na putu do tamo je proslo par vozila brazilske zandarmerije, ali one najzaj***, specijalci( BOPI). Dok su prolazili pored kola u kom su bili Jeca, Ivan, Paja i Pulmao, dvojica pandura je najelegantnije uperilo cevi u njih! Pluca je najiskusnije mahnuo rukom i nesto im rekao, tako da su oni mirno nastavili svojim putem. Ovi su prebledeli. Po dolasku u Lapu, Pluca je hteo malo da nas provede kroz kraj. Osecali smo se kao u obdanistu; Pluca napred, mi iza njega dvoje-po-dvoje drzeci se za ruke (bukvalno!) i Sao iza svih nas. Pulmao i Sao su se konstantno okretali, gledali okolo i drzali nas na kvadratnom metru sve zajedno. Kasnije mi je bilo i jasno zasto. Blud i razvrat! Svi su nas gledali sa poprilicnom dozom apetita. Stiglo belo meso iz Evrope! Sto kaze Deda, da ovde uletis sam kao turista, pojede te mrak dok si rekao “Hi. I’m…” Na sve strane prolaze ljudi, nebitno da li su crnci ili belci i da li su 16-ogodisnjaci ili 60-ogodisnjaci, i prodaju zvake i pivo! Na svaka dva metra je sumnjiva ekipa koja te je vec skinula pogledom. I pandura je bilo na sve strane. Uspeli smo da fotkamo malkice te atmosfere tako sto je Sao cuvao Paju dok je on u 2.5 sekunde izvado fotoaparat, okinuo i vratio ga u dzep. Da je sve to trajalo duze, Paja bi ostao i bez fotoaparata i bez ruke. Pritom hodamo kaldrmom koja je mokra od kojecega i sve cesce nailazimo na nalete raznoranih… pa, mirisa svega i svacega. Odjednom se u svom tom cudu pojavio dvospratni vijadukt koji izgleda prelepo izdizuci se iz svog tog smrada. Uostalom, sa velikim rizikom je ovekoveceno, pa sami pogledajte. Stvarno nas je ostavio bez daha dok smo buljili u njega. A ispod smo nabasli na buljuk ljudi, ljubitelja rok ‘n’ rola, koji su u ogromnoj koloni cekali ulaz u diskoteku na otvorenom. Tu informaciju smo dobili od jedne veoma ljubazne ‘dame’ koja je slucajno pandurka i koja bi nas ko pikavce zgazila malim noznim prstom odjednom. Rmpajlija! U daljem obilasku ove divne Lape, ta-ta-ta-tirci su imali priliku da vide i prostor u kome se odrzavao predhodni dogadjaj Mestre Ramosa ‘Pelo Mundo’.

I tako, prolazeci izmedju svih onih zastrasujucih i krezavih faca, dosli smo do nekog kluba gde se desavao forro, in live!

Mesto je bilo manje-vise socialno sa najobicnijim drvenim stolovima i stolicama nailk onima u seoskim kafanicama, ali je prostor bio ogroman. Svirao je neki crnacki bend koji je izuo kako je dobro svirao! Unutra je bila gomila ljudi koja je tako dobro igrala forro, da nam je trebalo po pola litre piva da bi se uopste odlepili od stolica. Probali smo malo i to. Bilo je interesantno gledati nas kako ocajnicki pokusavamo da u’vatimo korake ovih ljudi koji su to radili sa takvom lakocom. U zivotu nisam vise upotrebila rec “desculpe” izvinjavajuci se ostalim denserima dok sam ih gazila u zaru borbe sa ritmom. Ali je bilo fenomenalno iskustvo! Sad zaista mozemo reci da smo osetili dusu Brazila. Mada nam je ostala jos samba, ali polako. Tek smo razmrdali kukove… I da, sad je stvarno “Foi na Lapa…” :)

2008-07-23T01:55:00.002+02:00

15.07.08. – utorak

Da li i ovaj dan treba da pocnem sa obavestenjem da smo ponovo bili na plazi? Pa, dobro. Bili smo. :)
Kasnije smo se potrpali u kola i ponovo otisli kod one matorke (uvek zaboravim kako se zena zove, a i nije toliko matora bas), s tim sto je ovoga puta povod bio rodjendan njenog mladjeg sina. Napravili smo mu malu rodu i zauzvrat dobili, ooo, mnogo cokoladne torte.
Zatim ooopet deciji treninzi koje smo za promenu drzali Ivan i ja. Prvih pola sata je bio trening sa decom od tri godinice, a posle njih su bili nesto stariji. U oba slucaja je bilo izuzetno interesantno, narocito kad sam (bar ja) pokusavala nesto da im kazem, a oni buljili u mene ko telad. Pa oni jedva razumeju i svoje roditelje, a kamoli moje “ti sedim tu odmah” i “ti uraditi koko i ti mealuu”!
E sad. Centrifuga. Kad su deca otisla, ostali smo u toj salici i tu ostavili dusu. Sa Pulmaom, Fumasom i Saom smo imali trening hodu posle koje nismo mogli da se sastavimo. Jeste bilo mucno, ali i veoma poucno. Moj, silnim slatkisima, iziritirani stomak to nije mogao da podnese, pa overih dvoristance. Bas mi je bio bedak.

Nakon sto su me istovarili kuci, ostatak ekipe je nastavio svoje treningovanje na Iluminiju, gde su u jednom treningu uspeli da zguzvaju regional sekvence, rodu, angolu, makulele i sambu. Vratili su se ispasirani. Aman zaman…

HRANA i PICE

2008-07-16T23:00:00.008+02:00

Od kada smo došli u

Brazil

capoeira je na prvom mestu. Odmah tu, iza ugla, je brazilska hrana. I ako mislite da je bilo lako pisati o hrani varate se. U obilju različitih ukusa nekako bih se i snašao, ali mnogo veći problem predstavlja konstantni misteriozni nestanak iste gorepomenute hrane. Predpostavlja se da to ima veze sa drugom Macacom, i njegovim nadimkom Pacman.

Brazilska kuhinja, barem ono malo što ostane, prava je sinergija ukusa koji svoje poreklo vuku iz različitih krajeva sveta; italijanske paste, nemačke kobasice, japanski suši, portugalsko maslinovo ulje i manioka, libanske salate... Sve to je upotpunjeno obiljem voća, a ostali, za nas klasični sastojci, imaju drugačiji ukus. Ono što krasi Brazil je arte de comer bem (umetnost dobrog jedenja), koji se ogleda u posebnoj pažnji prema detaljima koji ceo doživljaj čine nezaboravnim.

Najčešće jelo u Brazilu je feijoada. Postoje različite kombinacije i varijane ali suština je ista; mnoogo dobre hrane. I odmah pošto smo stigli, računajući tu i sat i petnaest minuta vožnje do gajbe od aerodrome, čekala nas je feijoada completa. Glavni sastojci feijoada svih kajeva Brazila su arroz e feijao (pirinač i pasulj). Pirinač je kuvan sa belim lukom, a feijao je crni pasulj koji se priprema u gustoj čorbi sa opcionalno malo slanine i kobaje. Ovaj pasulj ima sličan ukus kao beli pasulj, ali su zrna manja.

Uz to dolazi i farofa prženo brašno i prezle u puteru sa komadićima jaja. Jako ukusuno i nimalo masno. Pored ove tri činijice čekalo nas je i meso, koje je delimično odvojeno spremano a delom sa pasuljem. I gotovo svaki ručak u Brazilu ima ovo. Postoje i različite varijacije na temu mesa u feijoadi i zavise od tradicije različitih regija. Sve ovo što sam nabrojao se ne meša već se ovojeno služi, sa još pride salatom, pa se po želji mogu praviti različite kombinacije u prilozima i količini. I odmah na početku oždrali smo se ko prasići.

Nezaobilazno mesto u Brazilu je churrascaria. U suštini roštilj restoran ali i mnogo više od toga. Imenovali smo ga u Raj i to s pravom. Kada uđete u ogromnu salu nađete svoj sto i od tog momenta kreće uništavanje želudca. Prvo što se nalazi na meti je ogromni švedski sto. U restoranu u koji nas je Pulmao vodio u petak, ili ja bar mislim da je bio petak, ovaj švedski sto podceća na restorane hotela sa pet zvezdica. Iako ima kvadraturu omanje garsonjere na Medaku, sto je namenjen samo za predjela i vegetarijance. Salate od paradajza poluprečnika lubenice, lignje punjene račićima, salata od hobotnice, paste, suši… I kao pravi stranci zaleteli smo se ko nenormalni, dok su Pulmao i amigosi jedva zamazali tanjir. Tek posle desetak minuta kreće pravo ludilo. Kelneri koji su dolaili sa sobom su nosili ražnjeve za kebab sa nabockanim različitim mesištima. Rostilj se Brazilu pravi od čistog mesa, odrezaka nalik šniclama i peče se na jačoj vatri pa je meso spolja hrskavo a iznutra mekano, roze i sočno poput bifteka. Jela se prasetina, teletina i junetina, tu i tamo poneko pilence, a jagnje je negde odskakutalo (ne jedu ga nešto). Na stolu vam stoji kartica, sa jednom zelenom i jednom crvenom stranom, i sve dok kelenri vide zeleno saletaće vas sa mesom dok ne umrete od prežderavanja. Jeca je brčkala po predjelima, Tanja je odustala posle pola sata, Deda se mučio sa biftecima, amigosi su kulirali i hasali u turama, a Macaco i ja smo dobrih sat i petnest minuta neprestano probali različita mesa, neka i po više puta.

Sad malo o voću. Prvo da razjasnimo, nikada u zivotu niste jeli bananu, jer ono kod nas, nema veze sa bananom. U Brazilu ima mnogo vrsta banana, a Deda i ja još uvek pokušavamo da saznamo koliko. Ove za jelo su manje, imaju malo drugačiju boju, naranđastije u sredini, a klasičnom ukusu banane dodat je blagi ukus cimeta i jagode. E to je banana!

Zaljubio sam se u papaju. Ovde je zovu mamao. Ako ne zante kako izgleda ukratko ću vas upoznati. Ima žutu mekanu kožu, iznutra je narandžasto-roze-crvena. Plod pomalo podceća na dinju, kao i ukus, ali nije toliko sočna. Ono što je magično kod papaje je sitost koju ostavlja iza sebe, a miris semenja ostaje ceo dan.

Probali smo još nekoliko različitih voćki ali nisu ostavile dovoljno jak utisak da na njih trošim više reči. Mnoge još nismo probali, ali nameravamo. O piću, i još ponečemu u sledećem izvlačenju.

Bige Paia

2008-07-16T22:32:00.006+02:00

14.07.08. – ponedeljak

Jeee! Opet plaza i kako mi volimo da kazemo “Fasa nada!” Ponovo smo zaboli plazu bez Dede koji se mnogo slosio kada mu je Pluca rekao da ponovo idu do grada. Koliko smo dana ovde, sunce ga nije videlo, pa su svi vec poceli da ga mesaju sa Dancima. Ha, ha – Stinov! Danas je okean bio malo nezgodniji za plivanje. Iako smo po dolasku na plazu skapirali da se niko zivi na plazi ne kupa, kao i svi normalni Srbi smo odlucili da udjemo u vodu. Posle par nokauta onih ogromnih talasa, odlucili smo da ostanemo u plicaku i igramo se sa talasima kao debili. Ivan i Paja su tako izgledali pun sat.

Posle rucka smo se spakovali u kola i krenuli na capoeira turneju po Riu. Prvo smo bili ponovo na onoj fancy gajbi kod one zene (ciji muz nikada nije tu?) i onih slatkih klinaca. Pluca je odrzao fin trening od sat vremena koji je zapravo bio samo zagrevanje.

Narode, bili smo na mestu gde Mestre Peixinho i Mestre Toni Vargas drze treninge! Upali smo na super trening koji je drzao Mestre Gato! Bilo je fenomanalno. Posle smo imali rodu u cijoj je bateriji najopustenije bio Toni, Ramos, Itamar i Gato. Cisto eto! Posle ovog, usledio je Tonijev trening koji je bio isto fenomenalan. Mogu vam samo reci da su Danci takvi razmazenci i da nisu izdrzali pola prvog treninga, a na drugom ih je Gato najjace spalio i rekao da nemaju ni malo respekta prema Toniju koji je drzao trening dok oni usta nisu zatvarali. Eto, malo pakosti. :)

Posle toga je ponovo usledila roda gde su visi pojasevi doslovno obrisali pod sa nama. Oni Tonijevi ucenici su takvi divljaci, da ono u zivotu niste videli! Bila je jedna ooogromna debela riba sa ljubicasto zutim koja jeIvana i mene samlela ko kafu (Kafe. Hi, hi). Ne moram ni da spominjem da je tamo bila postovana supruga Mestre Peixinha koja je prala sve redom! Toni je ispao najveci car i bacio nam takav rispekt i od svih stranaca koji su tamo bili spomenuo samo nas i samo nama se zahvalio sto smo prisustvovali njegovom treningu. Lik! Ivan se i pored goleme povrede rucnog zgloba pokazao kao super sivi. Aplauz, molim. Mnogo je zeznuto uci u onakvu rodu, verujte mi…

Previse umorni za tu Lapu vise!, otisli smo u onaj opusteni Video Bar i napravili mali internacionalni turnir u sahu; Srbija protiv Brazila. Nasi reprezentativci su bili Paja i Deda, a braziliski reprezentativac je bio neki lokalni buzer. 2:0 za Brazil, nazalost. Imajte razumevanja, borili su se ko lavovi, ali je umor sustigao nase voljene igrace.

2008-07-16T22:21:00.003+02:00

13.07.08. – nedelja

Nikada se nisam vise radovala dolasku kuci (Plucinoj, naravno). I nadajuci se da cemo taman lepo da se odmorimo do planiranog odlaska na Lapu, kao po obicaju, iskrsla je rostilj zurka kod jedne Pulmaove prijateljice. Zavrsili smo na parkingu jedne fancy zgrade gde se zurka zapravo i desavala. Gomila cica na sto vecim stiklama i gomila likova sa sto vecim bicebsima je paradirala oko rostilja. Paja je uspeo od 3 piva, koja je popio skoro na ex, da se ucirka i… pa i nije bilo neke razlike, sem sto je malo nerazumljivo pricao i sem sto je promenio boju licu u neku roze – crvenu.

I s obzirom da od rostilja videsmo samo par sitnih parcica, odlucili smo da odemo na klopu. Pluca nas je odveo u pizzeriju koja je, na na nasu srecu (i na zalost naseg zeluca) funkcionisala po istom principu kao i onaj restoran od pre neki dan! Konobari su vrsili defile oko stolova noseci na posluzavnicima sve moguce i nemoguce vrste pizza! Sa piletinom, prasetinom, 100 vrsta kackavalja, bez mesa, sa jajima, sa bananama, sa cokoladom sa i bez sladoleda itd itd itd… I tako do besvesti. Ni malo normalno!

Naravno da smo zagrlili krevete po ulasku u kucu. Imali smo sat – sat i po za odmor pa onda na Lapu! Bar je takav dogovor bio… Deda i ja smo se jedva probudili u dogovoreno vreme, dok su ostalo troje bili u dubokoj komi. Pulmao je samo izasao iz sobe i rekao Idemo. Nije ni pokusavao da probudi ostale. Ne bi ni uspeo…

Bili smo na picu u kaficu relativno blizu kuce. To je u stvari bio restoran- kafic Kopa de Sol gde si mogao i da klopas i popijes pice u basti do ulice, dok je na ulici bio krkljanac ljudi koji su pili pivo iz dvolitarki. U jednom trenutku smo dobro pogledali sav taj golemi narod i shvatili jednu stvar- Pulamo je bio jedini crnac u celoj ovoj gomili! Prosto je bilo neverovatno! Pluca nam je objasnio da je u stvari taj kraj Barre gde smo sedeli jedan od fensijih krajeva i da su u stvari belci ti koji imaju para za ovakva zezanja. Crnci nikada! Bilo je jezivo saznanje da je kod njih rasna diskriminacija na tako visokom nivou da je to neopisivo.Takodje je bilo jako interesantno gledati ljude koji su radili u kaficima i restoranima u kojima smo bili, kako oblecu oko njega, jer svi koji ga vide u dobroj odeci, dobrim kolima i sa crnom kozom misle da je neki uspesan glumac ili fudbaler ili neka jaka poznata licnost! Ostali crnci ne uspevaju…

…Mnogo je strasno kad legnes da spavas i kada se sve totalno smiri i stisa, i u neposrednoj blizini cujes talase koji pucaju u svojoj silini. Zvuci kao da grmi. Ali nas to nije sprecavalo da zaspimo dubokim snom… Zzzzz…

workshop grupo capoeira brasil

2008-07-16T21:20:00.007+02:00

12.07.–13.07.08. – subota, nedelja iliti SALAS U MALOM RIU

Veoma rano smo ustali i krenuli, o, na dug put na seminar Capoeire Brasil koji se odrzavao negde u nekom, recimo, prigradskom naselju, da ne kazem selu (zbog cega je ovaj deo bloga i dobio ovakav naziv). Uzgred, taj seminar smo platili po 50 evra. Da, i mi smo mislili da je mnogo, ali kada smo saznali da je seminar za sve strance kostao brutalnih 500 dolara, bili smo mnogo srecni. Pluco, hvala.

Seminar se odrzavao u predivnoj prirodi koja koja podrazumeva konje, guske, patke i cak, volove tu u dvoristu pored. Cist vazduh i potocic su upotpunili ceo uzitak. Sve se odvijalo u kompleksu koji ukljucuje sobe poput onih u odmaralistima sa krevetima na tri sprata, kuhinjom i dva fina prostora za zogu. Jedan je bio u zatvorenom i sve se odvijalo na plocicama na koje, mi razmazeni Srbi nismo navikli, i drugi na polu-otvorenom na hrapavom betonu na koji tek nismo navikli. Ali kao da te neko pita… A i brzo oguglas.

Sve je pocelo sjajnim casom pravljenja birimbaa. Ali, stos je u tome sto nismo imali samo suvu teoriju, vec smo u rukama imali prave neobradjene, samo donesene iz sume, motke biribe i cele osusene, ubrane iz baste tikve. Alo, pravili smo birimbaose sopstvenim rukama na kojima smo posle svirali! Iskustvo je stvarno sjajno! A i otvara mogucnosti za novi biznis u Srbiji. :)

Kasnije smo polako poceli da upoznajemo legende i face Kapuere Brasil koje su bile prisutne na samom seminaru:

Mestre Leo Pivete, Brasil. Deka od ravno 80 godina koji je veoma bitan za razvoj capoeire u Rio de Janeiru jer je prvi covek koji je doneo dosta drugaciji stil pravo iz Baije i ovde zapoceo stvaranje prave male capoeira imperije zajedno sa starijim capoeristima koje vec znamo.

Mestre Boneco, L.A. Covek koji je dosta doprineo razvoju Capoeire Brasil i koji je u njihovoj grupi glavna faca. Pomalo divlji i malo vise nabildovani lik koji je pravi ubica u rodi.

Mestre Curumim, Brasil. Sjajan mestre koji je ujedno i organizator ovoga skupa. :) Imao je sta da nam objasni u rodi.

Mestre Peixe, Australija. Veliki galamdzija i veliki veseljak koji se vozio sa nama od Sidade de Deus favele do ovog salasa. Mnogo pozitivna osoba koja je tu energiju rado podelila sa nama.

Mestre Artu Emedio, Brasil. Jos jedan mladi mestre u postavi ove grupe koji je zapravo bio najnenametljiviji od svih.

Mestre Infraim, Brasil. Takodje mestre koji nema vise od 40 godina.

Contra Mestre Caxias, New York. Sjajan kapuerista koji nas je prijatno iznenadio kako svojom igrom tako i odnosom sa ucenicima van. Totalno neuobrazen i raspolozen za svaku pricu sa bilo kim.

Contra Mestre Trapo, Brasil. Jednostavno, nije los ali ga maltene nismo ni primetili.

Contra Mestra Marry Lo, Australija. Konacno visoko rangirana zena od oko 45 godina, zapravo je brazilka koja zivi i radi u Australiji, a trenira oko 17 godina. Imala je sta da pokaze.

Kasnije je nastupio Mestre Peixi i odrzao ne toliko raznovrstan ali koristan trening sa visim pojasevima. Jedina veca mana je to sto je ceo trening izgledao kao rewind x36. Posle je usledila roda gde smo se fino obradovali saznanjem da jednostavno nisu bas toliko dobri koliko smo mi mislili da jesu. Ustalom, dokumentovano je, pa cete moci i sami da prosudite.

Ne bi bilo fer da ne spomenem i svoj blam. U jednoj od roda pored mene je prosao crnac koji me je pomerio da bi prosao nakon zavrsetka igre, i u jednom trenutku smo se sudarili. Okrenuo se i upitao “What’s your name?” Rekoh mu kako se zovem, na sta je on odgovorio “Café!” Na to ja rekoh “No, thanks.” Napravivsi zacudjujucu facu, samo je rekao “My name is Café.” Bas me je pojeo blam… Eto, sad su svi ovde srecni. :)

Z zatim je Mestre Leo Pivete imao glavnu rec i ispricao pricu o istoriji capoeire kakvu do sada nismo culi. Temeljno, sazeto i natenane smo se naslusali dogodovstina iz 60-ih kao i stvari koje su pratile razvoj capoeire u Brasilu. Stvarno je bilo edukativno.

Usledio je rucak koji je bio docekan sirom otvorenih usta i koji je bio bez sale sjajan.

U vecernjim satima je trebala da se desi zurka koja iz, ne znamo kojih razloga nije, ali smo to vreme iskoristili i upoznali se sa stvarno dobrim ljudima iz Amerike, Portorika, Velike Britanije, Australije i naravno, odavde. U potrazi za necim zanimljivim, izasli smo iz tog ogromnog dvorista i otisli preko puta (doslovno, puta) i nabasali na totalnu divljinu. U necemu sto je licilo naaa… pa ne znam ni ja kako da ga oslovim, klub, kafana, birtija… polu-otvorena, sagradjena samo od golih cigala bez iceg vise, bila je neka svirka uzivo tipa brazilskog Ace Lukasa, ili tako nesto. Upali smo unutra i scena je bila smesna koliko i strasna: kada smo usli svi koji su sedeli na malim plasticnim stolicicama su uprli poglede u nas dok je ekipa koja je kao djuskala bila jos bolja. Tetke u utegnutim sorcicima i majcicama oko kojih kipi sve i svasta su igrale u “eroticno jahacem” stavu morbidno se smeseci ispod 3.5 kg sminke, a po coskovima su se teturali krezavi matorci koji su nesto zvalavili mortus pijani. Na malom podijumu pored “One man band”-a je zastrasujuce izgledala 11-ogodisnja devojcica koja je koristila jako cudne i neobicne pokrete za klinku njenih godina. Bilo je par mrstavaca koji su, ruku na srce, bili prenabildovani, ali ne od teretane vec od vukljanja slame, kopanja i ostalih radnji tipicno za takvo mesto. Nismo zeleli da isprobavamo tehnike koje smo vezbali taj dan, tako da smo se ubrzo izgubili odatle i vratili internacionalnoj prici, na engleskom, za promenu.

Oko ponoci smo otisli na spavanje. Bar smo Jeca i ja to probale. Bile su odvojene kucice za muskarce i zene, a u onoj u kojoj smo nas dve bile je bilo toliko hladno, da smo mislile da cemo ostati bez bubrega. Cak sam pomislila kako bi mi onaj pod na aerodromu u Parizu dobro dosao! Bilo je nemoguce za spavanje. Na kvarno smo se usunjale u kucicu nasih muskih u kojoj je bilo sto puta toplije i tu provele ostatak noci. Beleza… :)

Sutradan ujutru smo ustali rano i odmah nakon dorucka imali trening na otvorenom. Grupe su bile podeljene po pojasevima, tako da sam ja imala srecu da zapadnem u grupu glupih narandzastih pojaseva kojoj je super Jogo de dentro trening drzao Pulmao. Mnogo bre ovi nemaju pojma da zogaju bilo sta sto nije suva tabacina! Ceo trening je zaista dugo trajao i na kraju istog smo imali rodu. Bilo je ok. Desilo se par dobrih igara medju Mestreima i Contra Mestreima i to je zapravo bilo sve intreresanto sto se danas odigralo. Posle rucka, rano popodne, brzo smo napustili Salas u malom Riu. Muuu…

2008-07-16T21:00:00.005+02:00

11.07.08. – petak

Aaa, danas konacno plaza! Bili smo na prelepoj plazi Praia de Macumba i maximalnouzivali u najsitnijem pesku i extra talasima. Nismo izbijali iz okeana! Danas je bilo 24 stepena i ne mozete ni da zamislite koliko mogu biti savrseni. Sao, Plucin ucenik, nas je vodio na ostrvo gde smo se pentrali po nekim stenama i ogulili svu kozu sa stopala.

Momentalno sam bacila svoj kamen za pete. :) Ali je vredelo, pogled odozgo je i vise nego prelep. Konstatovali smo da odatle, plaza lici na tange (sto je objasnilo dosta stvari koje smo vidjali tamo).

Za to vreme Pulmao i Deda su bili u gradu i zavrsavali neke poslove. Prvobitno nam je malo bilo zao sto Deda nije uzivao sa nama, ali nas je to proslo kada smo saznali da su “usput svratili” na Kopakabanu i Ipanemu. Bili smo ljubomorni. Bas…

Po povratku sa plaze smo se u dosadasnjem maniru spremili navrat-nanos i zajedno sa Pulmaom, Fumasom i Saom otisli u neki totalno fancy restoran koji radi po principu “All you can it”! Obradovali smo se kao da nas je neko drzao u logoru 5 godina i da smo sad izasli. Tako smo i jeli. Narode, ne mozete ni da zamislite koliko je to hrane! Zakljucili smo da je Ivan zvakao sat vremena bez prestanka! Fora je sledeca: konobari samo defiluju i na raznju nose gomilu nekih razlicitih mesista. I ne staju. Ono, bre, nije zdravo. Svi smo overili wc. Cisto da osmotrimo enterijer… Unutrasnjosti kabina… Hi! :)

I konacno – odmaranjeee… Beee… Bilo je negde oko 8 – 9 uvece. Ja se slucajno probudila, pa me Pluca iscimao da vozimo bajkove pored okeana. Mnogo jezivo izgleda ta kolicina vode u oonolikim talasima koji ubise onu lepu plazu. Moram da primetim da ovde ljudi dzogiraju 24 sata dnevno. Kad god smo prolazili pored plaze nailazili smo na ljude koji trce, voze bicikle, istezu se na pesku i tako to. Super je sto se na svakih sto metara nalazi par sipki za zgibove i slicne stvari i kosa klupa za trbusnjake, ledjnjake i ostale zezancije. I gotovo uvek su pune! Mogli bi malo da se ugledamo na njih. Ono je bruka kako njihovi matorci izgledaju! O mladjima id a ne pricam! Pozavidelo bi im 50% nasih devojaka izmedju 18 i 25 godina. Ipak, me nemamo pescanu plazu i tako divan okean i sve te spravice za vezbe, jel da? Pa da, to je zbog toga…

U ostatku veceri nismo ni bili ni zasta drugo sem za bezgranicno varenje danasnjeg rucka u horizontali. U to ime uzeli smo iz videoteke “Tropa de elite”, jos jedan brazilski film koji savrseno brutalno (i istinito) opisuje zivot u favelama ’97. bacajuci akcenat (zapravo, celu svetlecu reklamu) na njihovu vojsku, korupciju i probleme koji oni vise prave nego sto resavaju. Tako da nije ni cudo sto je ovaj film ovde zabranjen i pre nego sto je izasao u bioskope. Uprkos tome, ovde ga je gledalo 98% populacije. Nakon poslednje scene, vratili smo se da zavrsimo ono sto smo poceli. Da spavamo…

BRASIL 7.7.2008

2008-07-11T23:40:00.012+02:00

PUT

7.08.08. – ponedeljak

Prvo, ljudi hvala sto ste nas onako lepo ispratili! Stvarno lepo! Kad smo pokazali Pulmao-u fotku odbora za ispracaj, stvarno se iznenadio I pohvalio je sve vas. Samo da prenesem… :)

8.08.08. – utorak

Put do Zagreba je protekao super, bla, bla, bla… Voz ko voz. Odma’ smo zaboli. U Zagrebu smo odmah otisli do aerodroma I tamo satima pili kafu I gledali Hrvatski jutarnji program na ogromnoj plazmi. Pri cekiranju karata, malo je falilo da izgubimo Paju! Na salteru se ispostavilo da je karta koju je kupio preko neta bila u stvari za avion koji je otisao – jutros! Ali je nekako sarmirao cicu na salteru Air France-a I dala mu je… kartu za let u 12:40, sa nama. Pritom smou parkicu ispred zdrali Ivanove sendvice koje nismo mogli da unesemo u avion. Za sve zainteresovane, poneo ih je 20!

U avionu koji je leteo za Pariz su nas usluzivali simpaticni stjuarti. I klopa je bila fina…

Ljudi, aerodrom Sarl de Gol je taaako veliki I tako fancy, o cemu oustalom svedoce I fotke. Ostalo je samo da uvalimo… guze (zabranjeno mi je da koristim kojekakve izraze za kojekakve delove tela itd.) u neke super fotelje I tu dzudzimo jedno… 9- 9 I po sati. I taman kad smo se ponadali da nam je ostalo jos samo malkice, Paja je pokvrio sve sa izjavom da nam je let otkazan. Dokaz je stajao napismeno na ekranu. Mislili smo da je sve ok jer u ovakvim situacijama prevoznik putnicima obezbedjuje smestaj I hranu do sledeceg leta, koji je u ovom slucaju bio u 9:30 sutra ujutro. E, pa … j*** ti srpski pasos, j*** ti ustogljene francuze, j*** ti sistem viza koji samo mi imamo u celom univerzumu, j*** ti engleski koji 90% radnika na aerodromu ne zna! Bre!!! Krace, nismo mogli da udemo u hotel koji oni obezbedjuju (koji je 100 m ispred) zato sto nemamo francusku vizu, a nismo je dobili na aerodromu kao svi jer smo, sta? Pa, Srbi, j*** te! Tako da smo morali da ostanemo na budjavom aerodromu I to nismo mogli da zabodemo one fotelje jer nemamo karte za vazeci let, a dobicemo ih sutra itd, itd. “Ne znam gde mozete da prespavate, pitajte onog tamo.” , “A nemate vize? E pa, idite dole, tamo mozete.” , “Poslali su vas ovamo? Ne, ne, gore imate gde da spavate, sigurno.” , “Kako to mislite vratili su vas ovamo? Ovde gore nema gde. A I sad zatvaramo ovaj deo aerodrome.” … Slusali smo do besvesti na mnogo losem engleskom I malo boljem spanskom. Jedino sto smo uspeli da iskamcimo je klopa koja je, u mom slucaju momentalno bila odbijena od strane mog zeluca I zavrsila u kanti. Ostali su bili na ivici toga.

Sve u svemu, bili su toliko ljubazni da nas upute u deo aerodroma gde su nam definitivno I direktno rekli da cemo spavati na podu I to tamo gde zakoracis cim izadjes iz aviona. Bar sun am dali neke pokrivace kroz koje smo mogli da se gledamo koliko su debeli bili, a o velicini da ne govorim. Tu smo se i parkirali (sto mozete I videti na fotkama), a Ivan I Deda su kao svi normalni Srbi, bez problema zaprali sve pregibne delove tela u sred fancy wc-a u Parizu, sa sve peskirom na ramenu I pastom za zube na prstu. Ostali su sledili njihov primer. Spavanjac…

9.09.08. - sreda

“Exit baggage!” “Exit baggage!” “Exit baggage!” Na totalno losem engleskom je skicala nafrakana francuskinja na metar od nas. A mi, ljudi, spavamo medju rekama ljudi koji su se iskrcali I maltene nas preskacu. Koja scena! Na isti nacin kao sinoc smo obavili regularne jutarnje stvari, samo sto smo ovog puta imali I publiku. Zivela Srbija.

Da ne duzim, ukrcali smo se I u startu kasnili sat I po sa poletanjem. I konacno smo poleteli I napustili glupe, ustogljene francuze I njihov kretenski aerodrom I jos kretenskiji sistem I toliko smo ih psovali, da smo I sami bili iznenadjeni koliko srpski mozak ima sirok spektar psovki. Bili smo mnogo ponosni na nas same.

Ooo, kako je samo veliki avion kojim smo leteli! Vr’, brate! E, tu smo se osecali ko ljudi. Od do j*** klope (izvinjavam se, cenzurisana sam) smo se ozdrali I po malo spavali, po malo kroz prozor buljili u Spaniju, Portugal, neka ostrvca u sred nicega I tako. Pogled na prvu obalu Brazila je bio neopisiv, a kasnije I na Rio, pa to sletanje tik iznad kuca… Prosto se ne moze napisati. Videcete kad se vratimo. Fascinantno.

I kao sto se vec zna, Brazil je zemlja koja je po divljastvu veoma slicna nama, sto smo odmah mogli osetiti u kilometarskom redu za cekiranje pasosa, sto je opet totalna suprotnost onom j***** Sarl de Golu, j*** ih evropska Francuska.

Pulmao nas je sacekao na aerodromu sa njegovim ucenikom poi menu Sao. Vozili smo se jace od sata do njegove gajbe. Ovo moram da napisem: vozio nas je u Tojoti iz 2007. koja unutra mirise na kozu, zatim koja ima DVD player sa ekranom na kom su picili spotovi I koja ima automatic menjac. A nama su vilice bile u krilima dok smo prolazili kroz Rio. Za sve one koji su gledali film “Cidade de Deus”, prosli smo kroz tu istu favelu I videli gajbu u kojoj je sve I pocelo. U-ta-ta! :) Onda smo usli u najfancyji kraj gde nam Pluca u stvari I zivi. Neopisivo… Kasnije smo otisli na Pivo I upoznali jos neke njegove ucenike. I komirali se odma’ potom.

10.09.08. – cetvrtak

Jutros smo ustali u 9 po njihovom vremenu (sto je kod 2) totalno oduzeti! Ubi nas ova vremenska razlika. Pulmao je odlucio da nam danas pokaze okolne plaze.

Brate mili, sta smo sve videli. Niko od nas petoro I dalje ne veruje da smo ovde! Ono sto smo videli mozete samo da vidite na fotkama, jer je tesko za opisati. Sa brda smo videli plazu koja se zove Prainha (mala plaza) gde je bila gomila surfera, i bili smo na Praia de macumba gde je I dokumentovan prvi korak u taaako dobar puder pesak. Macaco se momentalno skinuo u kupacke gacke I busnuo se u okean. Pluca mu je vristao od smeha. By the way, ovde je finih 22 stepena I veca vlaznost, tako da I nije tako hladno sem uvece kad sunce zadje. Bilo je mnogo dobro! Stvarno ne znam ni sta da pisem o tome... Kasnije smo otisli do nekog kao kafica I probali mix jagode I neke vocke po imenu asai. ? Bordo boje je I uzasno je ledeno I taaako j*** ukusno! Oko 3 smo Ivan I ja otisli sa Pulmaom na trening koji on privatno drzi nekim burzujcinama na gajbi u najnajnajnajbogatijem kraju Ria. Bili smo na gajbi nekoj ribi koja ima sinove od 7 I 8 godina I zajedno sa njima trenira dva puta nedeljno od po pola sata u svojoj sali u kuci! Ivan I ja nismo mogli da poverujemo! Takvu gajbu gledamo samo na filmu sa nekim kao cool bajama koji imaju para da ne znaju sta ce pa kupuju onakav namestaj I sve ono, bre! Nismo mogli da objasnimo ni Paji, Jeci I Dedi, tako da cemo tesko I vama ovim putem. A bilo je malo I glupo da fotkamo, ne? Tilt! Mislim da je totalno nebitno kakav je trening bio, jel da? Nije ni meni bilo…

Provozali smo se sa Plucom jos malo po Riu gde je Ivan ugledao brdo precickano kucicama I prokomentarisao kako su bas slatke, na sta ga je Pulmao samo pogledao I rekao da je to Rosinha, najveca favela u Juznoj Americi. Bedak, Srbijo! Onda smo bili na treningu sa Saom I Fumasom koji oni drze klincima od tri godinice. “Berimbao de mestre Bimba e bimbibao!” mi je vrh izjava jedne klinkice. To je zapravo skola Carolina Patrisia. Nakon toga smo svi zajedno imali hodu sa malo starijom decom koja su se istripovala da smo dosli iz Sibira! ? To je bilo super!

E, posle svega toga smo od pola 8 imali hodu, ni manje ni vise, sa mestre Feizaom licno!, gde je bilo 4-5 Pulmaovih ucenika, jedan Peixinhov I dva Feizaova. Mestre je igrao sa svima! Nije nas bas nesto ispresavijao kako smo prvobitno mislili, tako da vas nismo (puno) ni obrukali. Nemam reci za mestreovu igru!

Nakon toga smo bili na decijem rodjendanu! To je bio rodjendan sina jedne Pulmaove ucenice I saradnice, ili tako nesto. Bilo je super! Bio je I Betmen kog nista nismo razumeli dok je mumlao ispod maske. Ali je bio! Morali smo cak do ovde da dodjemo da bismo ga videli… :)

I za danas smo gotovi… Toliko nam se spava da Ivan nije mogao ni da jede, vec je odmah otisao da spava. Mislim da je to dovoljno…(uskoro ce biti postavljene nove fotke)

WORKSHOP APRIL 18.4.-20.4.2008

2008-05-24T11:21:00.015+02:00

U Aprilu 2008 godine klub “Capoeira Beograd” organizovao je workshop na kome su Profesor KIURA (Madjarska), Contra Mestre RUI (Danska), Contra Mestre CHIQUINHO (Madjarska) i Contra Mestre PULMÃO (Brazil) odrzali treninge tokom tri dana. Takodje smo imali goste iz Hrvatske, Novog Sada i Beogradskih klubova. Na seminaru je prisustvovalo oko 100 ucesnika. Seminar je prosao u intenzivnim treninzima gde su se ucesnici susreli sa novim tehnikama i pristupom Kapueri.Ovaj workshop je zanimljiv po tome jer je ucestvovalo 3 kontra majstora i jedan professor I da je prvi put u Srbiju dosao kontra majstor Rui.

WWW.CAPOEIRABELGRADE.NET

Contra Mestre Pulmão

2008-05-03T14:22:00.014+02:00

U svetu kaupere, Marselo Santos je poznat kao Contra Mestre Pulmão. On je učenik Mestre Peixihno-a i bavi se kapuerom više od 18 godina.

Od 1984. godine Contra Mestre Pulmão je uglavnom radio u okruzima Rio De Ženeira koji se zovu Barra da Tijuca, Recreio dos Bandeirantes i São Conrado.
Pošto je radio u područjima sa bogatijom populacijom, počeo je da podučava u najekskluzivnijim privatnim školama. 1997. započeta je Asocijacija Barra-Pulmão koja ima oko 50 aktivnih učenika svakog meseca.

Pulmão je putovao širom sveta da bi održao kapuera radionice u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Srbiji, Italiji, Škotskoj, Engleskoj i na kraju u SAD. U oktobru 2006. godine se vratio u Evropu gde je održao brojne prezentacije, lekcije, i treninge.

Danas Asocijacija Barra-Pulmão ima preko 500 aktivnih učenika, a Pulmão pored svega toga drži časove i kao privatni trener.

Od Septembra 2007 godine klub Capoeira Belgrade pripada Asocijaciji Barra-Pulmão a Instruktor Ivan Milenkovic - MACACO pocinje da radi pod nadzorom Contra Mestre Pulmão-a.

WWW.CAPOEIRABELGRADE.NET

BATIZADO GRUPO AMAZONAS-CROATIA

2007-12-11T11:48:00.001+01:00

BATIZADO GRUPO AMAZONAS 24-26.11.2007 (Croatia, Zagreb)

Na poziv nasih prijatelja iz Zagreba ucestvovali smo na Batizadu Grupe Amazonas, Hrvatska, Zagreb.Ucesce na Batizadu su uprilicili i capoeristi iz Splita, Rijeke, Pule i Sibenika. Grupe koje su ucestvovale: Grupo Amazonas, Grupo Jacobina Arte, Grupo Capoeira Bracos Fortes, Grupo Filhos de Bimba, Grupo Senzala-Serbia, Beograd i Novi Sad.

Mestre Ponta Pe, Mestre PitBull, Mestrando Jubileu, , profesor Fabio, profesor Bacteria, instruktor Linkoln, instruktor Macaco i instruktor Touro Branco.

Roda otvaranja bila je izuzetna sa velikom energijom tako da se ocekivalo da ce i naredna dva dana tako proteci. Treninzi su bili na visokom nivou, dobro organizovani. Sama ceremonija Batizada je protekla sjajno, ljudi iz Grupe Amazonas su se zaista potrudili da docaraju velicinu takve ceremonije. Broj ucesnika na Batizadu je bio otprilike oko 150 ljudi

Rezime svega bi bio sledeci:

Sjajna organizacija, fantasticni domacini, puno dobrih igara,odlican provod i druzenje. Nadam se da cemo se uskoro ponovo sresti da obnovimo ovo sjano druzenje.

Zahvaljujemo se svim ljudima koji su cinili sve da se ljudi iz naseg kluba osecaju dobro i zadovoljno.Respect..

BEOGRADSKI BATIZADO E TROCA DE CORDA

2007-10-05T15:01:00.000+02:00

11 - 13. Maj 2007 god.

BEOGRADSKI BATIZADO E TROCA DE CORDA
Na trodnevnom seminaru imali smo prilike da treniramo sa: Mestre Peixinho-om (Rio de Janeiro), Mestre Toni Vargas-om (Rio de Janeiro), ), Contra Mestre Pulmão-om (Rio de Janeiro), Contra Mestre Chiquinho-om (Budimpešta), Profesor Steen Moller-om (Kopenhagen), Profesor Kiura-om (Budimpešta), Profesor Camarão-om (Kopenhagen) i mnogim specijalnim gostima.

Ovaj dogadjaj je specifican po tome da je ovo batizado koji je napravljen iskljucivo sa beogradskim klubovima, sto je sam po sebi bio izazov.

Na veliko iznenadjenje samih organizatora odziv ucesnika i gostiju je bio sjajan,uslovi za treniranje idealni tako da je sve bilo spremno za veliki i dobro organizovan dogadjaj.

Imali smo goste iz Ukrajne,Madjarske,Danske,Holandije,Hrvatske i Brazila.

Atmosfera treniranja u visokom ritmu davala je da ucesnici daju maximum sebe, i da doprinesu stvaranju energije koja je izuzetno vazna za Batizado.Samim tim i igre majstora,profesora i samih ucenika su bile odlicne, pune lepote i kreativnosti sto nije moglo ostati ne primeceno.

Pojava nekoliko TV kuca koje su zelele da zabeleze ovaj dogadjaj je doprinelo da on po sebi bude jos kvalitetniji.Napravljeni su brojni intervjui sto je od vaznosti za sirenje i promociju Capoeire.

Ovim putem u ime svih ucesnika zelim da zahvalim svim ljudima koji su ucestvovali na Batizadu, a narocito organizatorima i svim ljudima koji su na bilo kakav nacin doprineli da ovaj dogadjaj bude izuzetan.

CAPOEIRA (kapuera)

2007-10-02T15:40:00.000+02:00

Postoji mnogo teza koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje gde je i kako nastala kapuera: neki oblik kapuere je već postojao u Africi ali je u Brazilu poprimio sadašnju formu i naziv; kapuera je nastala mešanjem afričkih naroda i njihovih kultura u ruralnim delovima Brazila; kapuera je nastala mešanjem afričkih naroda i njihovih kultura u velikim, lučkim centrima Brazila (Salvador, Rio)... Za svaku od ovih teza ima mnogo argumenata ali se o njima i danas vode polemike.

Kapuera je Brazilska, i tokom vremena se menjala, toliko je sigurno. Nastala je kao vid otpora porobljivačima, kroz koji se provlači mnogo toga istovremeno. Tako su robovi mogli da vežbaju i borbene tehnike, i da pomoću muzike i pesama prenose tradiciju, istoriju, slave velike vođe ustanaka, a da to u očima gazda izgleda bezopasno. Ipak, na mnogim imanjima, od 1814. godine, kapuera i ostali oblici Afričke kulture su bili zabranjeni.

Posle oslobođenja, crnci u Brazilu su postajali punopravni građani. 1798. godine od popisanih 1.988.000 crnaca 406.000 je bilo slobodno. Dvadeset godina kasnije, 1818. godine broj slobodnih crnaca je bio 585.000, što je stvaralo uslove za potpuno ukidanje ropstva, što se i desilo 1888. godine. Od tog trenutka, slobodni ljudi su krenuli da naseljavaju veće gradove u potrazi za poslom. Kako posla nije bilo dovoljno za sve, mnogi od bivših robova su osnivali ili su se priključivali kriminalnim bandama. Nastavili su da se bave kapuerom, koja je sada postala povezana sa kriminalom i aktivnostima koje su bile usmerene protiv vladajuće klase. Kao rezultat toga, kapuera je bila zabranjena zakonom (1892.), i onima kojima koji su je praktikovali bile su izricane velike kazne. Igre kapuere su često održavane na mestima odakle je lako pobeći, a postojao je i poseban ritam ( cavalaria ) koji se svirao u slučaju da dolazi policija. Da bi se što lakše sakrili od zakona, kapueristi su često imali i po nekoliko različitih nadimaka, kojim bi sakrivali svoje stvarne identitete. Taj običaj je ostao i danas. Skoro svaki kapuerista ima svoj nadimak ( apelido ).

Kapuera je priznata kao nacionalni sport 1937. godine, kada je u Salvadoru, majstor Bimba ( Manoel dos Reis Machado ) otvorio prvu školu koja je registrovana pred zakonom. Škola se zvala Centro de Cultura F'sica Regional (Regionalni centar fizičke kulture). Sistematizovano učenje majstora Bimbe koje je nazvano Capoeira Regional, je izvršilo veliki uticaj na svet kapuere.

1942. godine majstor Paštinja ( Vicente Ferreira Pastinha-mestre Pastinha ), je otvorio prvu kapuera Angola školu .

Zajedno, ova dva majstora se smatraju očevima moderne kapuere: Capoeira Regional i Capoeira Angola.

RESPECT

2007-10-02T14:42:00.001+02:00

Zaista je cudno kako poznanstva sa razlicitim ljudima koji poticu sa drugih geografskih podneblja mogu uticati da se zivot promeni.Ovi ljudi su na razlicite nacine uticali da drugacije shvatim Capoeiru, Afro-Brazilsku kulturu i nacin zivljenja.Oni zaista imaju veru u sebe i druge i napretek je dele. Prosto to je jedna energija koja je toliko specificna da je zaista tesko opisati recima sem upoznati te ljude i upiti kao sundjer njihovo iskustvo.
Zaista vredi odvajati vreme baveci se Capoeirom, i nije cudno sto kazu da je fenomen u odnosu na ostale sportove.
RESPECT FOR:
Contra Mestre Torneiro, Contra Mestre Pulmao. Mestre Peixinho i Mestre Tony.

CAPOEIRA BELGRADE

2007-06-01T12:54:00.001+02:00

CENTRO CULTURAL SENZALA DE CAPOEIRA

Centro Cultural Senzala je osnovan od strane majstora Pešinja (Peixinho) i njegovih učenika. Njegov cilj je istraživanje i promovisanje kapuere i drugih oblika brazilske kulture. Osim toga, Centro Cultural Senzala teži da postane centar okupljanja i oblikovanja za učitelje koji žele da se bave raznim aspektima kapuere (borba, ples, umetnost, itd.) u cilju fizičkog, intelektualnog, emotivnog i socio-kulturnog razvoja individue.

Verujemo da je proces obrazovanja i buđenja svesti našeg naroda povezan sa pitanjem spašavanja našeg kulturnog identiteta, i zato tražimo svoje korene. Takođe verujemo da kapuera u svojoj srži nosi elemente koji nam mogu pomoći da ispunimo svoje ciljeve.

U današnje vreme, grupa se širi po celom Brazilu, po nekim evropskim državama i u Sjedinjenim Američkim Državama; i mada je grupa imala na hiljade učenika svih ovih godina, proizvela je tek nešto više od deset majstora. To je glavni razlog za visok tehnički kvalitet i visoke standarde, povezanim sa posvećenosti i svesti o istorijskim vrednostima kapuere, što je učinilo Senzalu jednom od najpoznatijih škola u Brazilu.