CORDA AZUL

* PLAVI * 29.07.08.

– utorak Oko sest sati popodne smo se pokupili i krenuli na nasu plazicu nedaleko od kuce. Ostali su nas tamo vec cekali. Cim smo stigli, locirali smo instrumente ispod palmi tik do peska, na stazicu koja se prostirala o-ho-ho duz „plazice“ od 60-ak km. Postavili smo bateriju i polako poceli sa rodom, opusteno i lagano, djuskali smo capoeiru uzivajuci u sumu talasa iza, koji su ove veceri bili neobicno veliki. Nedugo zatim je pristiglo jos ljudi medju kojima su bili i vama dobro poznati Fumasa, Sao, Dende, Orelja, Agulja (koji je bytheway, Pesinjov) i jos mnogo Plucinih profesora, instruktora, i nize rangiranih ucenika, kao i ucenika Mestre Peixinha, Mestre Zumbija i Contra Mestre Steena. I, naravno, onaj bez koga ovo nije moglo da prodje, Mestre Peixinho.



Ovoga puta je dosao u pratnji svoje lepse polovine, koja je tu negde, pa da bude i jaca. :) I bas kad smo se izigrali ko ljudi, Pulmao je prekinuo rodu i negde iza baterije izvukao konopac plave boje! Da Ivan nema usi, kez bi mu bio oko glave! Pred baterijom u kojoj su bili Mestrei Peixinho i Pantera (mestre capoeira grupe iz Baije, i veoma postovan i cenjen u Brazilu i kao kapuerista i kao perkusionista i kao izvrstan ucitelj afro plesa), g-dja Peixinho i profesori Lobosomem i Jacare, desilo se nesto sto je svima nama bilo od izuzetne vaznosti; prvi put od kad postoji capoeira u Srbiji (a mozda i sire), pojas je dat u Brazilu, medju korenima capoeire, i povrh svega je to bio nas plavi Macaco! :))

Bilo je super, jer dok je Pluca vezivao novi plavi pojas, ostali plavi, ljubicasti, zeleni... su se polako „sunjali“ po rodi. Isprva nismo shvatili u cemu je fora. Onda su odjednom svi skocili na Ivana, oborili ga i, kao, tukli. Nesto malo. A Macaco je ostao samo da visi na svom novom pojasu koji je Pluca cvrsto drzao u rukama. Celu tu pometnju i opstu „tucu“ u rodi je prekinuo Mestre pocevsi da svira junu. Fumasa i Ivan su vec dobro uvezbani odigrali junu koja je sadrzala dosta razlicitih i interesantnih elemenata.

A onda regional! Brza igra u kojoj su Macacu „cestitali“ bandama i tesurama redom profesori, a onda i svi instruktori! I naravno, mi! Jedino sto nam je bilo cudno je cinjenica da Ivan nije pevao ladainju! Pa on uopste nije ni svirao u bateriji! Kasnije smo pitali Plucu i Mestre Panteru, ali i sve profesore redom zbog cega je to tako. Svi do jednog su nam se sazaljivo nasmejali sa odgovorom da je apsolutno logicno da covek koji dobija plavi pojas zna da svira sve ritmove na birimbau i ostalim instrumentima i da u isto vreme peva! Ukoliko se stvori prilika (kao sto to ovde nije) novi plavi ce uzeti birimbao i svirati, ali to nije ni malo obavezno! Kazu da je to u Evropi izmisljeno samo da bi se cela ta ceremonija okitila jos vise za ljude sa strane kojima je capoeira vise atraktivna nego borbena vestina! Aaaaa... E, pa izvin’te. Nismo znali. Mi smo iz iste te Evrope, znate...

Nakon toga smo svi djuture otisli do naseg predivnog VideBara, gde smo narednih sat i po proveli gledajuci film o angola Mestreu Joao Grande-u, koji je cak i Mestre Peixinho gledao sa velikom paznjom. Nakon toga je usledila zabava i mnooogo hrane i onog diiivnog asaia do kasno u noc. Tu smo imali prilike da pitamo sve i svasta koga god smo hteli vezano za capoeiru i Brazil uopste!


SNIMAK MOZETE VIDETI KLIKOM NA OVAJ LINK:
http://www.youtube.com/watch?v=BEFWCyBTixA

Zaista smo naucili dosta o njihovoj kulturi, nacinu zivota, filozofiji, obicajima i o svemu sto poseduje jedan tako star i interesantan narod... Uostalom, na Pulmaovom frizideru stoji jedna magnetna plocica na kojoj pise jedna sjajna stvar: „Ni godinu dana poznanstva sa jednom osobom nije dovoljno da se ona upozna koliko je to potrebno u deset minuta sale sa njom.“ U potpisu Platao... E, to!

Pisanje na blogu o ovom divnom putovanju zavrsicemo sa sledecom informacijom:
U januaru 2009 godine, Contra Mestre PULMAO organizuje put u Brasil za 15 njegovih ucenika iz Beograda. Uskoro vise informacija o ovom putovanju.