* ZANIMLJIVOSTI... koje sam zaboravila da napisem... :)

Naravno da je bilo situacija i stvarcica koje su bile mnogo interesante i zanimljive, ali u zaru pisanja ovog bloga se jednostavno desavalo da se te sitnice ispuste iz konteksta. Zato sam ih skupila i stavila sve na jedno mesto, tako da izvolite zavirite u smetliste tricavih ali i interesantnih stvari...

- Zanimljiva stvar koju smo primetili jos prve noci je bio detalj na koji se slabo obraca paznja, ali je veoma zanimljivo. Na nebu je visio polumesec, ali malo nam je svima bilo cudno kako. Polumesec kod nas je poput punog meseca koji je isecen na pola po vertikali. E, polumesec u Brazilu je zapravo bila polovina koja je lezala, odnosno, mesec je bio „isecen“ po horizontali! Interesantno!

- Na pocetku naseg boravka u Riu nam je bilo izuzetno cudno sto se ljudi uvek naprave zacudjujuce face kad se sretnemo sa njima i kazemo im ’Cao!’, ali nam niko nista nije konkretnije objasnjavao. Par dana nakon dolaska sam otisla u VideoBar i Marselu rekla ’Cao!’. Pogledao me je i pitao „Ides negde?“ Ovaj, ne, tek sam bila dosla. Na kraju smo saznali da se kod njih ’cao’ koristi samo kad odlazite negde, na rastanku. Svako ’cao’ po dolasku je njih zbunjivalo. To je isto kao kad bi vam neko dosao u goste i rekao „Dovidjenja!“ Bilo nam je smesno, ali smo saznali da u celom svetu ’cao’ pri dolasku ili susretanju sa nekim koristimo samo mi i Italijani. Cisto da znate...

- Na putu do Kopakabane ili Ipaneme ili upste centra grada, zbog gomile brda i manjih planina koje Rio poseduje, prolazili smo kroz dosta tunela. Jedan poveci i nama veoma interesantan je bio tunel na dva sprata! Niko od nas jos nije imao priliku da se susretne sa tim, tako da ako neko od vas jeste, sigurno nas smatrate glupima. :) No, taj tunel je u stvari imao tri trake koje su prolazile kroz njega u pravcu centra grada, su ostale tri trake u kontra smeru bile iznad! Ekonomicno, nema sta.

- Jos jedna mala tajna okeana koju smo saznali od mestana i sami se uverili u to je ta da kada okean „pravi“ talase, pravi ih u serijama! Naime, obalu uzastopno zapljuskuje sedam talasa, od kojih je sedmi najveci, pa onda ide zatisje! I onda opet, sedam talasa, pa nista... Vau!

- S obzirom da je Brazil zemlja svih nacija ovoga sveta, jasno je i to da su se tu nastanile i razlicite vere. Nismo imali prilike da vidimo nesto puno crkava ili hramova, a i ono sto smo videli od toga je datiralo od pre zilion godina. Ali smo zinuli na nesto... Pa, ne znam kako da vam objasnim... Na primer, u jednom delu Barre smo ugledali staru dugacku zgradu na kojoj je bio samo malter u cijem su prizemlju bile otvorene garaze koje su predstavljale vulkanizersku radionicu, a iznad nje su se nalazili prozori obojeni u razlicite boje (cak ne ni vitrazi) i iznad njih je na malteru trapavo bilo napisano „Crkva svetog...“ ?! Iza tih boja na staklima je bilo sve sto jedna crkva poseduje i tu su ljudi dolazili i molili se itd. Kao dokaz da nam se nije prividjalo, par dana kasnije smo na slicnom mestu videli nesto tako malo da covek lako moze da pomisli da je to necija prastara garaza, i to da na njenom zidu sa spoljasnje strane nije pisalo „Crkva Svetog tog-i-tog“! ?! Ostalo nam je nejasno...

- Jasno je bilo da je tokom celog naseg boravka u Riu Pulmao ocajnicki zeleo da nauci sto vise srpskih reci! I dali smo sve od sebe, ali nije stvar samo u tome. Koristio ih je u svakoj situaciji, u toku normalnog razgovora sa svojim prijateljima ili ucenicima, tako da smo i od njih s vremena na vreme mogli da cujemo „Ajde!“ ili „Polako!“. Ali jednom prilikom smo prisustvovali totalnom zbunu njegovih ucenika. Mozda se secate rodjendanske rode kod Plucinog ucenika Dendea. Posto je Pulmao tamo bio glavna faca bio je predstavljan na pocetku rode i bla, bla, bla. Na kraju svega Dende je odrzao govor zahvalivsi se svima sto su bili i ovo-ono, i u jednom trenutku pitao Pulmaoa „Contra Mestre, voce quere fala uma coisa mais no fim?“ (Kontra Mestre, imate li da kazete jos nesto za kraj?), na sta je Pluca mrtav ’ladan kratko odgovorio „Nista!“. U sali je zavladao tajac. Svi su buljili u kontra majstora cekajuci objasnjenje, ali uzalud. Ovaj je nepomicno sedeo sa apsolutnom nezainteresovanoscu za situaciju. Umrli smo od smeha!

- Ono sto, recimo, nismo znali o Brazilu i sto smo saznali tek po dolasku je da se u celoj zemlji koristi struja od 110V. To nam i nije delovalo toliko bitno sve do momenta kad je doslo prvo punjenje baterija od fotoaparata ili telefona. Trebale su im godine da se napune! Ali vrhunac svega je bilo susenje kose sa Jeleninim fenom koji je, jadnicak, navikao na jacu struju, tako da je nase susenje trajalo satima, a fen je proizvodio jak vazdusni udar isto koliko bi to mogao i listic papira! A kad smo vec kod struje, primetili smo i da je ne koriste toliko u domacinstvima, kao i da je stede gde god je to moguce. Na primer, svi sporeti su na plin. Isto tako vodu za domacinstva greju na plin. Nije da je greju u serpi na plinu, vec imaju super sistem sa protocnom vodom koja kada dospe u kucu mora da prodje kroz jedan bojlercic koji tu vodu u momentu greje plinom i salje je dalje! Na nase pitanje „ A sto?“ objasnili su nam da je Brazil toliko veliki da postoji mnooogo potrosaca (logicno), i da bi cesce dolazilo do kurslusa ako bi svi koristili struju i tamo gde ne mora. Interesantno je bilo i to sto u hodnicima zgrada nemaju prekidace koje moras da napipavas u mraku da bi upalio svetlo (gde mi se desavalo da greskom nekome i pozvonim), vec imaju na par metara postavljene senzore koji automatski ukljucuju svetlo cim neko prodje, i momentarlno ga iskljucuju cim taj neko nestane is dosega tog senzora! Bilo je kao u filmovima; ides hodnikom, a ono se pali jedna po jedna sijalica ispred tebe i isto tako gasi jedna po jedna iza tebe.

I jos nesto! Nema, bre, to samo u Srba da se krade struja! Svaka treca bandera je licila na drvo sa crnom krosnjom jer je na vrhu imala ceo splet igara kablova koji se otpetljavaju dalje do ove i one i one tamo kuce. Drmnula bi te struja kad bi se samo naslonio na banderu...