26.07.08. – subota

Danas smo se bar naspavali, jer nije bilo potrebe da ustajemo ranije. Posle one zurke, treninzi sigurno nece poceti na vreme. Ovog puta smo Jeca, Paja i ja isli lokalnim autobusom nesto jace od sat vremena! Bubrege smo ostavili na sedistima. Pulmao, Deda i Ivan su otisli kod lekara zbog Ivanovog zgloba, a ujedno i da kupe karte za sutrasnju odbojkasku utakmicu Srbija- Amerika koja se igra na Marakazinji, u ne tako maloj sali u sportkom kompleksu odmah pored Marakane.

I danas, ko u inat, nismo dosli mnogo kasnije, a stigli smo na sam kraj prvog treninga. Koji paradoks! Posle su se svi sjurili do plaze gde smo imali ulicnu rodu. Ovoga puta su svi bili nesto mirniji, sto i nije nesto cudno s obzirom na sinocnu zurku. A onda pauza! Davili smo se u kokosu u kaficu na plazi.

Kasnije je doslo do smene postave. Ja sam se pridruzila Pulmau i Dedi, a Ivan je nastavio da pauzira sa Jecom i Pajom na Kopakabani. Dedu i mene je Pluca odveo da vidimo Marakanu! Oleee! Konacno i to! Pa vi grobari nikada na ovom svetu necete imati ovakav stadon za vek i vekova! Koooliko je ono, bre! Dosta smo se nasetali da bismo je obisli. Naisli smo na navijace Fluminensea. Deda je hteo da ih slika, na sta se Pluca samo nasmejao i sklonio fotoaparat u dzep. Videli smo i zbog cega; kolona uniformisanih navijaca koje prati glas da su mnogo ludi u glavu, namrsteni i nalozeni. Neka ‘fala. :)

Bili smo i do Glave secera, ali na zalost nismo imali vremena da se popnemo zicarom. Nema veze, i ovo je bilo super.

Uspeli smo da se vratimo na sam pocetak ceremonije dodele crveno- zutih i crvenih pojaseva. A ono... Na spojenim klupama ispred veeelike gomile ucenika i profesora, sedelo je dvadeset i dva majstora capoeire, sto iz Angole, sto iz Regionala! Alo, 22 mestrea na jednom mestu! Pa mi smo srecni kad nam na batizado dodju 2! Izgledalo je neverovatno...

Mestre Peixinho- koga svi vrlo dobro znamo i koji je ovde bio zapravo gost i podrska mestreu koji je sve ovo organizovao.

Mestre Ramos- organizator ovoga skuuupa i dobro znan mestre

Mestre Toni Vargas- takodje dobro poznati mestre koji zna da podigne energiju

Mestre Gato- zapravo ucitelj Mestre Peixinha i jedan od osnivaca same Senzale.

Mestre Itamar- sjajan pedagog i covek koji je na nas ostavio pozitivan utisak

Mestre Beto

Mestre Abutre

Mestre Arruda

Mestre Zumbi

Mestre Irandir

Mestre Marrom

Mestre Ado

Mestre Chokolate

Mestre Levi

Mestre Efraim

Mestre Nacional

Mestre Mao Branca

Sve je pocelo tako sto je Mestre Ramos dao uvodnu rec predstavljajuci sve one Mestre, pa sve Kontramestre (ne mozete ni da zamislite koliko je tek njih bilo), pa potom sve one koji su mu pomagali oko organizacije (u prevodu, odradili sav posao koji je on samo nadgledao). Zatim smo napravili 6 roda u kojima smo se naigrali kako nikad nismo za ceo seminar! E to je prijalo. Bilo je dobrih koliko i losih igara, jer je ovaj dan bio definitivno najposeceniji i logicno je bilo to sto su svi hteli da se pokazu i dokazu.

Ok, naravno, neki su malo preterivali u tome, pa nisi mogao da ih izbacis iz rode. Usput receno, sto se toga tice, ovde sistem hirearhije u capoeiri snazno vlada. Nema tebe sta neki plavi pa na vise da pita da li moze da udje u rodu preko tebe zutog, narandzastog, pa i sivog! To je prosto logicno i ovde se niko zbog toga ni ne ljuti. Jednom prilikom nam je Mestre Dor i objasnio da mora postojati rispekt prema visim pojasevima koji su takodje bili i beli i zuti kao i svi i da su i njih preskakali i da je to sastavni deo capoeire isto koliko i ginga! Cisto da prenesem...

A onda... Dugoocekivani momenti! Napravili smo jednu veeeliku rodu ispred svih tih Mestrea koji su se u prvih... pa, dosta igara samo smenjivali. Videli smo i kako zogaju Mestrei iz drugih grupa, pa i konacno Mestre Marroma koji je neprevazidjeni angolero, kao i angolerose koji su stvarno mnogo stari ali se uprkos tome fenomenalno krecu u rodi. Sam root ispred nosa! Jednostavno smo shvatili da je i samo zbog ovoga bilo vredno dolaziti ovde. Uhvatili smo i par mnogo dobrih old school fora (jao, gotovi ste)! :)

A onda je usledila dodela crveno- zutih pojaseva kontramajstorima.

Informacije radi, i sa braon i sa crveno- zutim pojasom si kontramajstor, a majstor postajes tek i samo sa crvenim. Tu su bili CM Lous Claudio i njegova cenjena supruga CM Tida koja nas je ostavila bez texta kako je odigrala junu; gomila saltoa i vratolomija, a moram spomenuti da ima dobrih oko 45 godina. To je bilo takvo osvezenje za nas devojke, jer mi je, iskreno, bilo dosta da gledam samo misicave likove kako skacu i lomataju se. Divno! I tu je, naravno, usledilo par stvarno dobrih igara u kojima su ovi ljudi dokazali da zaista, zaista zasluzuju ovaj pojas.

Nakon njih je bila sama kruna ovog dogadjaja i same seremonije; dodela crvenih pojaseva! Danas su tu cast da postanu majstori imali kontramestre Zumbi, koga svi dobro znamo, i kontramestre Irandir. O ovom, sada majstoru, nismo znali nista, ali je veoma interesantno sto ni Pulmao, kao ni svi ostali, nije znao da nam kaze nesto vise sem da je trenirao u drugoj grupi u kojoj je i sam bio majstor. Kada je presao u Senzalu dobio je zeleni pojas i zapravo je morao sve iz pocetka. Sve do danas. Mozda i nije tako sjajan u rodi, ali je u Brazilu poznat po svom radu i ogromnom broju ucenika koji treninra kod njega. Slozili smo se da je zaista zasluzio rispekt zbog dugog i trnovitog puta. Bravo!

http://www.youtube.com/watch?v=L0sNMqpm8vw

Odmah posle vezivanja crvenog pojasa oko struka, stariji Mestrei su ukljucili centrifugu. Dvojica novopecenih majstora je igrala prvo angolu sa svim angola majstorima koji su bili tu, a sa svim majstorima Regionala i to ne samo iz Senzale. Usledila je Juna, pa na kraju Regional sa svim Mestreima i svim visoko rangiranim pojasevima koji su zeleli da im cestitaju. A to je, verujte, trajalo i trajalo i trajalo... Zahvalivsi se svima koji su bili prisutni, Mestre Ramos je zvanicno zavrsio i ovaj seminar Roda Mondo a sledeci, ko zna kad ce biti. Mozda za dve, tri ili cetiri godine...

Na kraju svega je usledila Samba de Roda u kojoj je, izmedju ostalog, svirao i profesor Fabio, angolero koji je zajedno sa svojom zenom 10 godina trenirao kod mestre Peixinha, a onda presao na angolu gde vec 8 godina trenira kod mestre Marroma. Izmedju ostalog je i sjajan perkusionista. Tu smo imali priliku da naucimo i razne samba pesme i njihovo znacenje; od toga koja se pesma peva zavisi da li se samba u rodi igra fino ili do krajnjih granica prljavo. Videli smo i jedno i drugo. Kuku...

Zurka je nastavljena u istom ritmu ispred sala gde se manjoj samba bateriji pridruzio i sam Mestre Dor. Odusevio nas je kako svira sambu! On i profesor Fabio su se nadmetali u tome ko zna vise samba pesama. Mrtva trka! Bilo je super jer su sambu djuskali svi, pa smo mogli da vidimo igre od smotanog njihanja i uplitanja nogu (sto su uglavnom bili Evropljani), do prave karnevalske sambe sa takvim mesanjem i tresenjem i ljuljanjem da je bilo klap!... beee... vilica na podu. Naravno, to su bile drugarice Brazilke.

I bas u toj rodi par minuta posle ponoci smo proslavili Pajin rodjendan! Bilo je super jer je on poceo da igra a ostali tipovi su ga isaplitali da se on u jednom trenutku tako prosuo u rodi, da je bilo pitanje da li je pod ispod njega citav. :)