11.07.08. – petak

Aaa, danas konacno plaza! Bili smo na prelepoj plazi Praia de Macumba i maximalnouzivali u najsitnijem pesku i extra talasima. Nismo izbijali iz okeana! Danas je bilo 24 stepena i ne mozete ni da zamislite koliko mogu biti savrseni. Sao, Plucin ucenik, nas je vodio na ostrvo gde smo se pentrali po nekim stenama i ogulili svu kozu sa stopala.

Momentalno sam bacila svoj kamen za pete. :) Ali je vredelo, pogled odozgo je i vise nego prelep. Konstatovali smo da odatle, plaza lici na tange (sto je objasnilo dosta stvari koje smo vidjali tamo).

Za to vreme Pulmao i Deda su bili u gradu i zavrsavali neke poslove. Prvobitno nam je malo bilo zao sto Deda nije uzivao sa nama, ali nas je to proslo kada smo saznali da su “usput svratili” na Kopakabanu i Ipanemu. Bili smo ljubomorni. Bas…

Po povratku sa plaze smo se u dosadasnjem maniru spremili navrat-nanos i zajedno sa Pulmaom, Fumasom i Saom otisli u neki totalno fancy restoran koji radi po principu “All you can it”! Obradovali smo se kao da nas je neko drzao u logoru 5 godina i da smo sad izasli. Tako smo i jeli. Narode, ne mozete ni da zamislite koliko je to hrane! Zakljucili smo da je Ivan zvakao sat vremena bez prestanka! Fora je sledeca: konobari samo defiluju i na raznju nose gomilu nekih razlicitih mesista. I ne staju. Ono, bre, nije zdravo. Svi smo overili wc. Cisto da osmotrimo enterijer… Unutrasnjosti kabina… Hi! :)

I konacno – odmaranjeee… Beee… Bilo je negde oko 8 – 9 uvece. Ja se slucajno probudila, pa me Pluca iscimao da vozimo bajkove pored okeana. Mnogo jezivo izgleda ta kolicina vode u oonolikim talasima koji ubise onu lepu plazu. Moram da primetim da ovde ljudi dzogiraju 24 sata dnevno. Kad god smo prolazili pored plaze nailazili smo na ljude koji trce, voze bicikle, istezu se na pesku i tako to. Super je sto se na svakih sto metara nalazi par sipki za zgibove i slicne stvari i kosa klupa za trbusnjake, ledjnjake i ostale zezancije. I gotovo uvek su pune! Mogli bi malo da se ugledamo na njih. Ono je bruka kako njihovi matorci izgledaju! O mladjima id a ne pricam! Pozavidelo bi im 50% nasih devojaka izmedju 18 i 25 godina. Ipak, me nemamo pescanu plazu i tako divan okean i sve te spravice za vezbe, jel da? Pa da, to je zbog toga…

U ostatku veceri nismo ni bili ni zasta drugo sem za bezgranicno varenje danasnjeg rucka u horizontali. U to ime uzeli smo iz videoteke “Tropa de elite”, jos jedan brazilski film koji savrseno brutalno (i istinito) opisuje zivot u favelama ’97. bacajuci akcenat (zapravo, celu svetlecu reklamu) na njihovu vojsku, korupciju i probleme koji oni vise prave nego sto resavaju. Tako da nije ni cudo sto je ovaj film ovde zabranjen i pre nego sto je izasao u bioskope. Uprkos tome, ovde ga je gledalo 98% populacije. Nakon poslednje scene, vratili smo se da zavrsimo ono sto smo poceli. Da spavamo…