Jao, ljudi, konacno ta statua Hrista, vise, bre! Kol’ko smo vec ovde, a sve kao nemamo vremena da idemo do tamo. Danas smo shvatili zasto. Kolima smo do Corcorada putovali nesto jace od sat vremena! Vodila nas je Francezinja koja nije vozila ispod 90! A deluje totalno blizu kad se gleda iz grada, i vidi se iz svakog dela Ria. Kolima smo dosli do podnozja planine odakle se do vrha ide necim nalik na mali voz. Kazu da do statue moze da se dodje i kolima, samo sto i nije preporucljivo jer put prolazi kroz favelu. Vozili smo se tim vozicem (nazovimo ga tako) oko pola sata kroz nacionalni park Tijuca Forest koji je ustvari suma, suma i opet suma. Kad smo se popeli na 700m nadmorske visine do samog kipa, vilica nam je ostala u rukama.
Koooliko je ono, ljudi! Kip je visok 40m i tezak 635 tona! Jedino mi je bilo zao sto je postolje na kom stoji isuvise visoko da bih mogla da se popnem i stanem pored njega, cisto da se uporedimo. Ali je dosta zastrasujuce i ovako. Na tabli pored smo procitali da ga je konstruisao Paul Landowski, arhitekta Francusko-poljskog porekla, i da je sama statua postavljena ovde gde je i sada 12.oktobra 1931. god. A odande se vidi sve! Ceo Rio de Janeiro u svoj svojoj velicini! I ogroman dzokejski klub, i Marakana, i Glave secera, i cela Kopakabana, i cela Ipanema, i cela Barra da Tijuca... Sve!
Jedini problem je bio slikati se isperd statue jer ti non-stop u kadar upadaju Britanci, Kinezi, Ameri i ostali turisti i gde god da stanes opaucis se o ruke ljudi koji pokusavaju da se slikaju u istoj pozi u kojoj stoji i Hrist. Ludara. Ali, vredelo je. Imamo i fine snimke odozgo, tako da cete imati priliku da vidite kako to sve stvarno izgleda. Ali jednostavno, ostavlja bez reci...
Pomalo osamuceni od voznje gore- dole po planini Corcorado i izmoreni od 3 sata puta sve ukupno, otisli smo kuci i brzo se spakovali za rodu otvaranja Ramosovog “Roda Mondo”-a. Centrifuga pocinje...
No comments:
Post a Comment