BRASIL 7.7.2008

PUT

7.08.08. – ponedeljak

Prvo, ljudi hvala sto ste nas onako lepo ispratili! Stvarno lepo! Kad smo pokazali Pulmao-u fotku odbora za ispracaj, stvarno se iznenadio I pohvalio je sve vas. Samo da prenesem… :)

8.08.08. – utorak

Put do Zagreba je protekao super, bla, bla, bla… Voz ko voz. Odma’ smo zaboli. U Zagrebu smo odmah otisli do aerodroma I tamo satima pili kafu I gledali Hrvatski jutarnji program na ogromnoj plazmi. Pri cekiranju karata, malo je falilo da izgubimo Paju! Na salteru se ispostavilo da je karta koju je kupio preko neta bila u stvari za avion koji je otisao – jutros! Ali je nekako sarmirao cicu na salteru Air France-a I dala mu je… kartu za let u 12:40, sa nama. Pritom smou parkicu ispred zdrali Ivanove sendvice koje nismo mogli da unesemo u avion. Za sve zainteresovane, poneo ih je 20!

U avionu koji je leteo za Pariz su nas usluzivali simpaticni stjuarti. I klopa je bila fina…

Ljudi, aerodrom Sarl de Gol je taaako veliki I tako fancy, o cemu oustalom svedoce I fotke. Ostalo je samo da uvalimo… guze (zabranjeno mi je da koristim kojekakve izraze za kojekakve delove tela itd.) u neke super fotelje I tu dzudzimo jedno… 9- 9 I po sati. I taman kad smo se ponadali da nam je ostalo jos samo malkice, Paja je pokvrio sve sa izjavom da nam je let otkazan. Dokaz je stajao napismeno na ekranu. Mislili smo da je sve ok jer u ovakvim situacijama prevoznik putnicima obezbedjuje smestaj I hranu do sledeceg leta, koji je u ovom slucaju bio u 9:30 sutra ujutro. E, pa … j*** ti srpski pasos, j*** ti ustogljene francuze, j*** ti sistem viza koji samo mi imamo u celom univerzumu, j*** ti engleski koji 90% radnika na aerodromu ne zna! Bre!!! Krace, nismo mogli da udemo u hotel koji oni obezbedjuju (koji je 100 m ispred) zato sto nemamo francusku vizu, a nismo je dobili na aerodromu kao svi jer smo, sta? Pa, Srbi, j*** te! Tako da smo morali da ostanemo na budjavom aerodromu I to nismo mogli da zabodemo one fotelje jer nemamo karte za vazeci let, a dobicemo ih sutra itd, itd. “Ne znam gde mozete da prespavate, pitajte onog tamo.” , “A nemate vize? E pa, idite dole, tamo mozete.” , “Poslali su vas ovamo? Ne, ne, gore imate gde da spavate, sigurno.” , “Kako to mislite vratili su vas ovamo? Ovde gore nema gde. A I sad zatvaramo ovaj deo aerodrome.” … Slusali smo do besvesti na mnogo losem engleskom I malo boljem spanskom. Jedino sto smo uspeli da iskamcimo je klopa koja je, u mom slucaju momentalno bila odbijena od strane mog zeluca I zavrsila u kanti. Ostali su bili na ivici toga.

Sve u svemu, bili su toliko ljubazni da nas upute u deo aerodroma gde su nam definitivno I direktno rekli da cemo spavati na podu I to tamo gde zakoracis cim izadjes iz aviona. Bar sun am dali neke pokrivace kroz koje smo mogli da se gledamo koliko su debeli bili, a o velicini da ne govorim. Tu smo se i parkirali (sto mozete I videti na fotkama), a Ivan I Deda su kao svi normalni Srbi, bez problema zaprali sve pregibne delove tela u sred fancy wc-a u Parizu, sa sve peskirom na ramenu I pastom za zube na prstu. Ostali su sledili njihov primer. Spavanjac…

9.09.08. - sreda

“Exit baggage!” “Exit baggage!” “Exit baggage!” Na totalno losem engleskom je skicala nafrakana francuskinja na metar od nas. A mi, ljudi, spavamo medju rekama ljudi koji su se iskrcali I maltene nas preskacu. Koja scena! Na isti nacin kao sinoc smo obavili regularne jutarnje stvari, samo sto smo ovog puta imali I publiku. Zivela Srbija.

Da ne duzim, ukrcali smo se I u startu kasnili sat I po sa poletanjem. I konacno smo poleteli I napustili glupe, ustogljene francuze I njihov kretenski aerodrom I jos kretenskiji sistem I toliko smo ih psovali, da smo I sami bili iznenadjeni koliko srpski mozak ima sirok spektar psovki. Bili smo mnogo ponosni na nas same.

Ooo, kako je samo veliki avion kojim smo leteli! Vr’, brate! E, tu smo se osecali ko ljudi. Od do j*** klope (izvinjavam se, cenzurisana sam) smo se ozdrali I po malo spavali, po malo kroz prozor buljili u Spaniju, Portugal, neka ostrvca u sred nicega I tako. Pogled na prvu obalu Brazila je bio neopisiv, a kasnije I na Rio, pa to sletanje tik iznad kuca… Prosto se ne moze napisati. Videcete kad se vratimo. Fascinantno.

I kao sto se vec zna, Brazil je zemlja koja je po divljastvu veoma slicna nama, sto smo odmah mogli osetiti u kilometarskom redu za cekiranje pasosa, sto je opet totalna suprotnost onom j***** Sarl de Golu, j*** ih evropska Francuska.

Pulmao nas je sacekao na aerodromu sa njegovim ucenikom poi menu Sao. Vozili smo se jace od sata do njegove gajbe. Ovo moram da napisem: vozio nas je u Tojoti iz 2007. koja unutra mirise na kozu, zatim koja ima DVD player sa ekranom na kom su picili spotovi I koja ima automatic menjac. A nama su vilice bile u krilima dok smo prolazili kroz Rio. Za sve one koji su gledali film “Cidade de Deus”, prosli smo kroz tu istu favelu I videli gajbu u kojoj je sve I pocelo. U-ta-ta! :) Onda smo usli u najfancyji kraj gde nam Pluca u stvari I zivi. Neopisivo… Kasnije smo otisli na Pivo I upoznali jos neke njegove ucenike. I komirali se odma’ potom.

10.09.08. – cetvrtak

Jutros smo ustali u 9 po njihovom vremenu (sto je kod 2) totalno oduzeti! Ubi nas ova vremenska razlika. Pulmao je odlucio da nam danas pokaze okolne plaze.

Brate mili, sta smo sve videli. Niko od nas petoro I dalje ne veruje da smo ovde! Ono sto smo videli mozete samo da vidite na fotkama, jer je tesko za opisati. Sa brda smo videli plazu koja se zove Prainha (mala plaza) gde je bila gomila surfera, i bili smo na Praia de macumba gde je I dokumentovan prvi korak u taaako dobar puder pesak. Macaco se momentalno skinuo u kupacke gacke I busnuo se u okean. Pluca mu je vristao od smeha. By the way, ovde je finih 22 stepena I veca vlaznost, tako da I nije tako hladno sem uvece kad sunce zadje. Bilo je mnogo dobro! Stvarno ne znam ni sta da pisem o tome... Kasnije smo otisli do nekog kao kafica I probali mix jagode I neke vocke po imenu asai. ? Bordo boje je I uzasno je ledeno I taaako j*** ukusno! Oko 3 smo Ivan I ja otisli sa Pulmaom na trening koji on privatno drzi nekim burzujcinama na gajbi u najnajnajnajbogatijem kraju Ria. Bili smo na gajbi nekoj ribi koja ima sinove od 7 I 8 godina I zajedno sa njima trenira dva puta nedeljno od po pola sata u svojoj sali u kuci! Ivan I ja nismo mogli da poverujemo! Takvu gajbu gledamo samo na filmu sa nekim kao cool bajama koji imaju para da ne znaju sta ce pa kupuju onakav namestaj I sve ono, bre! Nismo mogli da objasnimo ni Paji, Jeci I Dedi, tako da cemo tesko I vama ovim putem. A bilo je malo I glupo da fotkamo, ne? Tilt! Mislim da je totalno nebitno kakav je trening bio, jel da? Nije ni meni bilo…

Provozali smo se sa Plucom jos malo po Riu gde je Ivan ugledao brdo precickano kucicama I prokomentarisao kako su bas slatke, na sta ga je Pulmao samo pogledao I rekao da je to Rosinha, najveca favela u Juznoj Americi. Bedak, Srbijo! Onda smo bili na treningu sa Saom I Fumasom koji oni drze klincima od tri godinice. “Berimbao de mestre Bimba e bimbibao!” mi je vrh izjava jedne klinkice. To je zapravo skola Carolina Patrisia. Nakon toga smo svi zajedno imali hodu sa malo starijom decom koja su se istripovala da smo dosli iz Sibira! ? To je bilo super!

E, posle svega toga smo od pola 8 imali hodu, ni manje ni vise, sa mestre Feizaom licno!, gde je bilo 4-5 Pulmaovih ucenika, jedan Peixinhov I dva Feizaova. Mestre je igrao sa svima! Nije nas bas nesto ispresavijao kako smo prvobitno mislili, tako da vas nismo (puno) ni obrukali. Nemam reci za mestreovu igru!

Nakon toga smo bili na decijem rodjendanu! To je bio rodjendan sina jedne Pulmaove ucenice I saradnice, ili tako nesto. Bilo je super! Bio je I Betmen kog nista nismo razumeli dok je mumlao ispod maske. Ali je bio! Morali smo cak do ovde da dodjemo da bismo ga videli… :)

I za danas smo gotovi… Toliko nam se spava da Ivan nije mogao ni da jede, vec je odmah otisao da spava. Mislim da je to dovoljno…(uskoro ce biti postavljene nove fotke)