21.07.08. – ponedeljak

Festa dan!!! Danas se nista ne radi, idemo na plazu, uvece na zurku itd. Danas punimo baterije za dane koji slede, s obzirom da u sredu pocinje Ramosov “Roda Mondo” a samim tim i istresanje iz gaca od treninga. Tako da danas uzivajmo zajedno... :)

Ekipa je otisla na plazu, a ja sam ostala kuci da zavrsim text za blog. Cisto da znate da sam zrtvovala cvarenje na suncu, borbu sa ogromnim talasima i uvaljivanje pojedinih delova tela u onaj gotivan pesak. Ivan, kao i po obicaju nije izbijao iz vode satima. Zali se kako su mu noge ostale bele, sto i nije cudo jer su mu stalno u vodi! Danas je divnih 30ak stepeni. Da podsetim, ovde je zima. :) Plucin sin Rafael i ja smo se malo provozali bajkovima po plazi trazeci ekipu buzera koju na kraju nismo ni nasli, ali zar je vazno... Imalo je sto-sta da se vidi. Mislim da bi Miki i ostali ljubitelji odredjenih zenskih delova tela (ovde veoma popularnih) dobili srcani udar nakon dan i po na ovoj plazi. Predpostavljam da su zbog toga lekovi za srce ovde bas jeftini...

A uvece, festaaa!!!

Proslavljali smo Pulmaov rodjendan na plazi uz mnogo dobar rostilj i jos bolji samba bend! Narode, kako ovi ljudi sviraju... ... ... Ostala sam bez teksta. To su zapravo najbolji samba sviraci u Riu koji su se sastali ovde za ovim stolom i isterali nas iz pameti! Super je sto svi sve sviraju i samo se menjaju. Za stolom su bila dva manja atabakija, tri ili cetiri pandera, dva kavakinja (nalik gitaricama ciji zvuk cesto cujete u samba pesmicama), zatim baudji (koji je zapravo aluminijumska kanta koja po ivici svuda u krug ima labavo zasravljene sajbnice koje zveckaju kad malo drmnes kantu, i super zvuci!) i heko-heko (u stvari tri jaca federa koji se cesljaju stapicem). Zvuci primitivno, sto i nije tako daleko od istine, ali zvuci tako dobro da smo svi vrckali. Manje ili vise. Ali jesmo. Bila je gomila piva koja je super legla uz shurasku, odnosno ‘brazilski rostilj’, kako oni to vole da kazu. Nasli su Srbima da pricaju sta je rostilj. Svasta. Ali, ruku na srce, bilo je odlicno mesiste. Nacin serviranja te hrane mi je isto super. Kad je meso gotovo, stavi se na jedan tanjir i svi cupkaju po malo, onako bez ‘leba. Mada, to meso je u retkim situacijama uspevalo da prezivi put do stola; bivalo je overeno jos na resetkama rostilja. Mmm............

http://www.youtube.com/watch?v=6KyLhJYrU80

Sedeli smo i pili zajedno sa poznatim facama Ria, kao sto su: sin najpoznatijeg koreografa karnevalske sambe i vlasnika najpoznatije skole plesa u Riu, zatim TV voditeljka jendog od najpoznatijeg TV shoua u Brazilu, pa onda vlasnica desetinak velikih bolnica u Riu i tako dalje. Mislim da ne treba ni da spominjem da su bili prisutni Mestre Peixinho, Mestre Peixi (Capoeira Brasil), Zumbi, Steen, kao i gomila njihovih ucenika i, naravno, Plucinih profesora, instruktora, ucenika, bla, bla, bla... Sve u svemu, veliki narod.

U jednom trenutku u sred svirke, ulicom su prosla dva dzipa Forca Nacional. To su oni mnogo zeznuti likovi sa puskama koje smo sreli na putu ka Lapi. Oni su deo brazilske policije, samo sto su nesto poput specijalaca i iznad su civilne policije Brazila. Zapazili smo da svi lice na namrstene meksikance: imaju brke i face mrke. A-dje! Usporili su dok su prolazili pored nas, a nama ni u jednom jedinom trenutku nije bilo svejedno. A onda je cela ekipa koja je sedela zastolom ustala i pocela da ih doziva, da im mase, da im dovikuje ko zna sta. Sledili smo se! Na nase iznenadjenje mrki su nastavili dalje. Kasnije smo saznali da nisu odreagovali zato sto su videli da je u pitanju skuuup sviraca i veseljaka i da nema ni ‘d’ od droga. Pa, posto tu nije bilo nista interesantno za njih, odose! Ali moram priznati da je scena bila nesvakidasnja. Najblaze receno.

Sve u svemu jelo se, pilo se, djuskalo se, muvalo se (ajmo tri puta “ura” za Paju! Ura, ura, ura!). Dobra vest je da smo sve snimili kamerom, tako da cete uzivati u divnim prizorima po nasem dolasku. Snimali smo malo i talase, pun mesec, plazu nocu, ljude, sve!

Oko 3 Deda nas je odvezao Plucinim kolima sto je kod njegovih ucenika izazvalo divljenje, jer, samo da vas podsetim, Pulmao vozi Tojotu Fielder S iz 2007. sa automatskim menjacem kojih zapravo ima svega 500 u celom Brazilu. Ojsa! I naravno, ne da je nikome... Dok smo mi bili u dubokom snu, Deda je cekao Plucu da isprati sve goste i Paju da “isprati” cicu, ili sta god vec. Dosli su u 5... ... ...