13.07.08. – nedelja

Nikada se nisam vise radovala dolasku kuci (Plucinoj, naravno). I nadajuci se da cemo taman lepo da se odmorimo do planiranog odlaska na Lapu, kao po obicaju, iskrsla je rostilj zurka kod jedne Pulmaove prijateljice. Zavrsili smo na parkingu jedne fancy zgrade gde se zurka zapravo i desavala. Gomila cica na sto vecim stiklama i gomila likova sa sto vecim bicebsima je paradirala oko rostilja. Paja je uspeo od 3 piva, koja je popio skoro na ex, da se ucirka i… pa i nije bilo neke razlike, sem sto je malo nerazumljivo pricao i sem sto je promenio boju licu u neku roze – crvenu.

I s obzirom da od rostilja videsmo samo par sitnih parcica, odlucili smo da odemo na klopu. Pluca nas je odveo u pizzeriju koja je, na na nasu srecu (i na zalost naseg zeluca) funkcionisala po istom principu kao i onaj restoran od pre neki dan! Konobari su vrsili defile oko stolova noseci na posluzavnicima sve moguce i nemoguce vrste pizza! Sa piletinom, prasetinom, 100 vrsta kackavalja, bez mesa, sa jajima, sa bananama, sa cokoladom sa i bez sladoleda itd itd itd… I tako do besvesti. Ni malo normalno!

Naravno da smo zagrlili krevete po ulasku u kucu. Imali smo sat – sat i po za odmor pa onda na Lapu! Bar je takav dogovor bio… Deda i ja smo se jedva probudili u dogovoreno vreme, dok su ostalo troje bili u dubokoj komi. Pulmao je samo izasao iz sobe i rekao Idemo. Nije ni pokusavao da probudi ostale. Ne bi ni uspeo…

Bili smo na picu u kaficu relativno blizu kuce. To je u stvari bio restoran- kafic Kopa de Sol gde si mogao i da klopas i popijes pice u basti do ulice, dok je na ulici bio krkljanac ljudi koji su pili pivo iz dvolitarki. U jednom trenutku smo dobro pogledali sav taj golemi narod i shvatili jednu stvar- Pulamo je bio jedini crnac u celoj ovoj gomili! Prosto je bilo neverovatno! Pluca nam je objasnio da je u stvari taj kraj Barre gde smo sedeli jedan od fensijih krajeva i da su u stvari belci ti koji imaju para za ovakva zezanja. Crnci nikada! Bilo je jezivo saznanje da je kod njih rasna diskriminacija na tako visokom nivou da je to neopisivo.Takodje je bilo jako interesantno gledati ljude koji su radili u kaficima i restoranima u kojima smo bili, kako oblecu oko njega, jer svi koji ga vide u dobroj odeci, dobrim kolima i sa crnom kozom misle da je neki uspesan glumac ili fudbaler ili neka jaka poznata licnost! Ostali crnci ne uspevaju…

…Mnogo je strasno kad legnes da spavas i kada se sve totalno smiri i stisa, i u neposrednoj blizini cujes talase koji pucaju u svojoj silini. Zvuci kao da grmi. Ali nas to nije sprecavalo da zaspimo dubokim snom… Zzzzz…