19.07.08. – subota

Kako nam je Pluca rekao i veoma nas obradovao, u naredna tri dana nema capoeire. Jeee!!! Jeste da je sve to ovde na veoma visokom nivou, ali mi malo nismo navikli na tolike treninge i to. Tako da smo jutros zaboli ni manje ni vise nego u Botanicku bastu.

Ljudi, ne mozete ni da pojmite koliko je to veliko, bre! Nije mi bilo dobro. Zeleno, zeleno, zeleno… Videli smo prelepo drvece iz svih krajeva sveta, pa male biljke i biljcice….Videli smo palme koje su ihahaj visoke. Zezali smo se kako ono ne moze da obrsti ni zirafa koja je zirafi stala na krkace! :) Iako smo tamo proveli skoro dva sata, nismo uspeli da vidimo ni pola! Znaci, mnogo je veliko…A da,zamalo da zaboravim Makako je u sred botanicke baste nasao svoju reku…videcete na slici….heheheh….

Pa da, kao sto smo i mislili, prosto je nemoguce provesti dan bez capoeire. Posle Botanicke baste smo otisli na hodu sa malom decom koja takodje treniraju u Senzali samo sto nisu Plucina.Bilo ih je recimo oko 60.Naravno Mestre je bio u bateriji a a nekoliko zena sa ljubicastim i zelenim pojasem su vodile brigu o sitnoj decici. Podobijali su neke kao diplomice i ajmo cao.

A onda… Otisli smo u neki trzni centar blizu kuce u kom se odrzavao batizado Capoeire Brasil. Dakle, u sred trznog centra, izmedju kafica i butika bila je hoda sa svim onim Mestreima sa onog seminara u onom salasu, plus Mestre Paulao. ?! A da, i Mestre Pexinho iMestre Toni su bili tamo. O, boze, na jednom mestu toliko mestre-a i sve je opustencija.

Zamisli, subota, blejis, odlucis da odes u kupovinu i posle toga se opustis i odes na kafu sa drugaricom ili drugom i dok ti tako ispijas kafu i ne cujes ama bas nista onog preko puta tebe, ispred nosa ti skace razjarena masa ljudi u belom vristeci neke pesme i to u mikrofon! Ojsa, poselooo! “Izvinite, vasa armada mi je zavrsila u kafi. Ali nema veze, sledeci put kad budete izlazili iz kompasa javite da sklonim sok sa stola. Hvala.”…
I da, konacno ta samba! Uvece smo bili u nekom, naravno, fancy restoranu u kom je bend crnaca otkinuo kako je svirao sambu!

Bili smo sa Pulmaovim sinom, Pulmaovim ucenicima Fumasom, Saom, Francezinjom i Lobizomijem. Paja, Deda i Ivan su se upili od jedne kaipirinje koja ih je izula koliko je bila jaka. Ono sto mi se svidelo je to da je u restoranu bilo dosta starijih ljudi, uglavnom zena, koje tako igraju sambu, da nas je bilo sramota da ustanemo. Ali, taj alkohol… Francezinja nas je malo ucila koracima. Za sve one koji su gledali snimak sa batizada Capoeire Brasil iz Pariza (smrdljivog i odvratnog) i balavili na onu kovrdzavu sto trese, mesa i ljulja u isto vreme, mogu samo reci da je Francezinja bolja. Ne mnogo, ali je bolja. Tako da samo zamislite kako nam je bilo…